SVET u kom živimo pun je problema i zato nije lako steći mir. Čak i kada ga steknemo, potreban je trud da bismo ga zadržali. Kako nam Božja Reč može pomoći u svemu tome? Kako možemo pomoći drugima da i oni imaju pravi mir?

Da bismo stekli pravi mir, moramo se osećati sigurno i zaštićeno. Takođe je neophodno da budemo u dobrim odnosima s drugima. Iznad svega, potrebno je da neprestano radimo na tome da budemo bliski s Jehovom. Kako to možemo postići?

Na primer, tako što se u životu vodimo Jehovinim pravednim merilima i načelima. Time mu pokazujemo da mu verujemo i da želimo da budemo u miru s njim (Jer. 17:7, 8; Jak. 2:22, 23). Onda će se i on približiti nama i pomoći će nam da imamo unutrašnji mir. U Isaiji 32:17 piše: „Mir će biti delo pravde, a plod pravde biće spokojstvo i sigurnost doveka.“ Dakle, pravi unutrašnji mir možemo steći kada smo celim srcem poslušni Jehovi (Is. 48:18, 19).

Nadalje, da bismo imali unutrašnji mir, neophodan nam je sveti duh koji nam daje naš nebeski Otac (Dela 9:31).

Apostol Pavle je kao treći „plod duha“ naveo mir (Gal. 5:22, 23). Prema tome, neophodno je da dozvolimo da sveti duh deluje na nas da bismo stekli mir. Pogledajmo na koja dva načina nam sveti duh pomaže da steknemo mir.

 Kao prvo, moramo svakodnevno čitati Božju Reč koja je nadahnuta svetim duhom (Ps. 1:2, 3). Kada duboko razmišljamo o onome što stoji u njoj, sveti duh će nam pomoći da razumemo kako Jehova razmišlja. Na primer, razumećemo zbog čega u nekim situacijama nije izgubio mir i zašto mu je mir toliko važan. Kad se trudimo da se ugledamo na Jehovu, imaćemo veći mir u životu (Posl. 3:1, 2).

Kao drugo, moramo se moliti Jehovi za sveti duh (Luka 11:13). Šta nam je on obećao ukoliko to činimo? U Bibliji stoji: „Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli preko Hrista Isusa“ (Fil. 4:6, 7). Kada se u svemu oslanjamo na sveti duh, Jehova će nam dati unutrašnji mir koji imaju samo oni koji su bliski s njim (Rimlj. 15:13).

Pogledajmo kako je Biblija pomogla nekima da se promene i steknu unutrašnji mir i da budu u miru s Jehovom i s drugima.

U našim skupštinama ima nekih koji su ranije bili skloni gnevu, ali su sada obzirni, ljubazni *, strpljivi i miroljubivi (Posl. 29:22). Pogledajmo primer jednog brata i sestre koji su uspeli da se promene i tako budu u miru s drugima.

Dejvidu je zbog njegove naravi bilo teško da mirno razgovara s drugima. Pre nego što je upoznao istinu, često je kritikovao druge i bio je oštar prema članovima svoje porodice. S vremenom je uvideo da mora da se promeni. Kako je uspeo da bude u miru s drugima? On kaže: „Počeo sam da primenjujem biblijska načela, što je vodilo do toga da se u porodici više međusobno poštujemo.“

Rejčel je odrastala u porodici gde nije bilo mnogo mira. Ona kaže: „I sad mi je ponekad teško da ne planem jer sam odrasla  u sredini gde su svađa i vika bili uobičajeni.“ Šta joj je pomoglo da stekne pravi mir? Ona kaže: „Često sam u molitvi tražila pomoć od Jehove.“

Ovo su samo dva primera koji pokazuju da je moguće steći pravi mir ukoliko primenjujemo biblijska načela i molimo se Jehovi za sveti duh. Iako živimo u hladnom svetu punom mržnje, možemo steći pravi unutrašnji mir, koji će nam pomoći da budemo u dobrim odnosima s članovima porodice i suvernicima. Ali Jehova očekuje od nas da budemo „u miru sa svim ljudima“ (Rimlj. 12:18). Da li je to zaista moguće i da li se trud isplati?

Dok propovedamo, mi prenosimo drugima poruku o tome da će Božje Kraljevstvo doneti mir svim ljudima (Is. 9:6, 7; Mat. 24:14). Mnogi prihvataju tu poruku, što pozitivno utiče na njihov život. Više nisu očajni i ljuti zbog svega što se dešava oko njih, već imaju predivnu nadu za budućnost. To ih motiviše da i oni sami traže mir i teže za njim (Ps. 34:14).

Međutim, ne reaguju svi tako pozitivno na dobru vest (Jov. 3:19). Ali Jehova nam i tada daje svoj duh kako bismo im tu vest preneli na miran način i s puno poštovanja. Tada postupamo u skladu sa Isusovim savetom: „Kad ulazite u kuću, pozdravite ukućane. Ako je kuća dostojna, neka na nju dođe mir koji joj želite, ali ako nije dostojna, neka se vaš mir vrati k vama“ (Mat. 10:11-13). Kada smo poslušni ovom Isusovom savetu, ostaćemo smireni, ne gubeći nadu da će osoba možda neki drugi put biti spremna da nas sasluša.

Miru doprinosimo i tako što se s poštovanjem ophodimo prema onima koji su na vlasti, čak i ako nam se protive. Na primer, vlasti u jednoj afričkoj zemlji zbog predrasuda nisu dozvoljavale izgradnju Dvorana Kraljevstva. Da bi se taj problem rešio na miran način, jedan brat koji je tamo ranije služio kao misionar posetio je ambasadu te zemlje u Londonu. Trebalo je da objasni ambasadoru da su Svedoci miroljubivi ljudi, kao i kakvog je karaktera naše delo. Kakav je bio ishod?

Taj brat kaže: „Kada sam ušao u ambasadu, video sam jednu službenicu po čijem sam oblačenju zaključio da pripada plemenu čiji sam jezik znao. Zato sam je pozdravio na tom jeziku. Veoma se iznenadila i upitala me je: ’Kako mogu da vam pomognem?‘ Učtivo sam joj rekao da bih želeo da razgovaram sa ambasadorom. Pozvala ga je telefonom i on je došao i pozdravio me na istom tom jeziku. Nakon toga me je pažljivo slušao dok sam mu govorio kako funkcioniše naša organizacija.“

To što je brat tokom razgovora pokazao poštovanje uklonilo je neke predrasude kod ambasadora i pomoglo mu je da stekne ispravnu sliku o nama. Nakon nekog vremena, vlasti te afričke zemlje poništile su zabranu gradnje naših objekata. Možemo samo zamisliti kako su se braća obradovala što se sve rešilo na miran način. Zaista, kada se prema drugima ophodimo s poštovanjem, to vodi do mira i drugih dobrih rezultata.

Među Jehovinim narodom već danas vlada pravi mir. I mi doprinosimo tome ukoliko u svom životu negujemo taj plod svetog duha. Što je najvažnije, time radujemo Jehovu i možemo se nadati da ćemo u svu večnost uživati u pravom miru (2. Petr. 3:13, 14).