„Poljsko bratstvo“ — zašto je bilo progonjeno?

Poljski parlament je 1638. zadao ozbiljan udarac maloj verskoj grupi poznatoj kao Poljsko bratstvo. Crkva i štamparska mašina koje su pripadale toj grupi bile su uništene. Univerzitet u Rakovu je bio zatvoren, a profesori koji su tamo držali nastavu proterani iz zemlje.

Dvadeset godina kasnije, parlament je otišao korak dalje. Naredio je svakom članu te grupe, kojih je otprilike bilo 10 000 pa i više, da napuste zemlju. Kako to da je situacija postala tako kritična u zemlji koja se u to vreme smatrala jednom od zemalja s najviše tolerancije u celoj Evropi? Šta je Poljsko bratstvo učinilo te je zaslužilo tako okrutno postupanje?

SVE je otpočelo kada je u Poljskoj kalvinističkoj crkvi došlo do ozbiljnog raskola. Glavni predmet sukoba bila je doktrina o Trojstvu. Vođe jednog progresivnog pokreta unutar crkve odbacile su tu doktrinu kao nebiblijsku. To je crkvene vođe razljutilo i dovelo do toga da se taj progresivni pokret otcepi.

Kalvinisti su te disidente nazvali arijanci a, ali sledbenici te nove grupe su se radije nazivali hrišćani ili Poljsko bratstvo. Takođe su poznati i kao socinijanci, po Leliju Sociniju, Italijanu koji je bio pod uticajem Serveta i čiji je nećak Fausto Socini putovao u Poljsku i postao istaknuta ličnost u pokretu.

U to vreme je poljski plemić Jan Sjenijenjski, nastojao da toj novoj crkvi pruži, kako se on to izrazio, „jedno mirno, povučeno mesto“ gde će ona napredovati. Pošto je imao jednu posebnu prednost koju mu je dodelio poljski kralj, Sjenijenjski je osnovao Rakov, grad koji će kasnije postati centar socinijanizma u Poljskoj. Sjenijenjski je građanima Rakova zagarantovao mnoga prava, uključujući i pravo na slobodu obožavanja.

Taj novi grad je privlačio zanatlije, lekare, farmaceute, građane i gospodu različitih denominacija. Pored toga, nagrnuli su i sveštenici iz Poljske, Litvanije, Transilvanije, Francuske pa čak i iz Engleske. Međutim, nisu sve te pridošlice delile verovanja socinijanaca; tako da je u toku naredne tri godine, od 1569. do 1572, Rakov postao mesto beskrajnih teoloških diskusija. S kojim posledicama?

Podeljena kuća

Socinijanski pokret se podelio unutar sebe, na jednoj strani su bili oni koji su prihvatili mnogo radikalnija stanovišta, a na drugoj oni čije su ideje bile umerenije. Međutim, uprkos razlikama, verovanja koja su im bila zajednička bila su karakteristična. Odbacili su Trojstvo; nisu zadržali običaj krštavanja male dece; uopšteno gledano nisu nosili  oružje i retko kad su vršili državne službe. b Takođe su poricali postojanje pakla kao mesta muka. U svemu ovome, odbacili su popularnu versku tradiciju.

Kalvinistički i katolički sveštenici pokrenuli su žestok otpor prema ovoj grupi, ali su socinijanski sveštenici iskoristili atmosferu religiozne tolerancije, koju su unapređivali poljski kraljevi Sigismund II Augustus i Stefan Batori, kako bi druge poučili svojim idejama.

Prekretničko delo Budnjija

Kalvinistički prevod Biblije koji se tada mnogo koristio, nije udovoljavao potrebama velikog broja čitalaca. Taj prevod nije rađen sa izvornih jezika već s latinske Vulgate i jednog tadašnjeg francuskog prevoda. „Vernost i tačnost misli izgubljeni su u traganju za stilskom lepotom“, kaže jedan stručnjak. Ubačene su mnoge greške. Zato je dobro poznati izučavalac Simon Budnji pozvan da ispravi taj prevod. Zaključio je da bi lakše bilo napraviti jedan potpuno novi prevod nego ispravljati stari. Oko 1567, Budnji je počeo da radi na tom projektu.

U prevodu je temeljno analizirao svaku reč i njene varijante na način kako to niko u Poljskoj ranije nije činio. Kada je naišao na poteškoće u hebrejskom tekstu, na marginama je napisao doslovan prevod. Stvarao je nove reči kada je to bilo potrebno, i nastojao da koristi jednostavan, svakidašnji poljski svoga doba. Cilj mu je bio da čitaocu pruži jedan veran i tačan prevod Biblije.

Budnjijev prevod cele Biblije objavljen je 1572. Međutim, izdavači su iskrivili njegov prevod Grčkih spisa. Budnji je nezastrašen prionuo da radi revidirano izdanje koje je završio za dve godine. Budnjijev briljantni prevod Grčkih spisa bio je bolji od prethodnih poljskih prevoda. Pored toga, na mnoga mesta je vratio Božje ime Jehova.

U zadnjim decenijama 16. veka i u toku prve tri decenije 17. veka, Rakov, prestonica ovog pokreta, bio je religiozni i intelektualni centar. Tamo su vođe i pisci Poljskog bratstva objavljivali svoje rasprave i svoja dela.

Unapređivali su obrazovanje

Izdavačka delatnost Poljskog bratstva počela je da hvata maha oko 1600. kada je u Rakovu postavljena jedna štamparska presa. Ta presa je mogla da štampa i male teze i velike knjige na nekoliko jezika. Rakov je kao štamparski centar uskoro parirao najboljima u Evropi. Veruje se da je u narednih 40 godina na toj presi štampano čak 200 publikacija. Obližnja fabrika papira u vlasništvu Poljskog bratstva, obezbeđivala je papir visokog kvaliteta za tu literaturu.

Poljsko bratstvo je uskoro uvidelo da treba da obrazuje svoje suvernike, a i druge. U tu svrhu je 1602. osnovan Univerzitet Rakov. Tu su časove pohađala muška deca Poljskog bratstva kao i katolički i protestantski dečaci. Iako je univerzitet bio bogoslovno učilište, nije se naučavala samo religija. Strani jezici, etika, ekonomija, istorija, pravo, logika, prirodne nauke, matematika, medicina i fiskultura bili su deo nastavnog plana. Univerzitet je imao veliku biblioteku, koja je zahvaljujući lokalnoj štamparskoj presi stalno rasla.

Kako je 17. vek odmicao, izgledalo je da će Poljsko bratstvo nastaviti tako da napreduje. Međutim, to neće biti slučaj.

Crkva i država pružaju otpor

Zbignjev Ogonovski s Poljske akademije nauka objašnjava: „Pred kraj treće decenije 17. veka, situacija arijanaca u Poljskoj počela se naglo pogoršavati.“ To je bilo zbog sve smelije aktivnosti katoličkog sveštenstva. Sveštenici su koristili sva moguća sredstva, uključujući i klevete i pogrde, kako bi Poljsko bratstvo doveli na rđav glas. Taj napad je postao još lakši kada se  u Poljskoj promenila politička situacija. Novi poljski kralj Sigismund III Vaza bio je neprijatelj Poljskog bratstva. Njegovi naslednici, naročito Jan Kazimir Vaza, na sličan način su podržavali nastojanja katoličke crkve da spreči delovanje Poljskog bratstva.

Stvar je došla do kulminacije kada su nekoliko studenata s Rakova navodno smišljeno oskrnavili jedan krst. Taj događaj je postao izgovor za uništenje prestonice Poljskog bratstva. Vlasnik univerziteta Rakov optužen je na parlamentarnom sudu da ’širi zlo‘ time što podupire Univerzitet Rakov i njegovu izdavačku delatnost. Poljsko bratstvo je optuženo za subverzivnu delatnost, prepuštanje orgijama i nemoralan način života. Parlament je odlučio da Univerzitet u Rakovu treba zatvoriti, a štamparsku presu i crkvu Poljskog bratstva uništiti. Vernicima je naređeno da napuste grad. Profesori sa univerziteta su prognani iz zemlje pod pretnjom smrti. Neki članovi Poljskog bratstva potražili su sigurnije utočište, kao što su Šleska i Slovačka.

Parlament je 1658. odlučio da Poljsko bratstvo mora rasprodati svu svoju imovinu i u roku od tri godine iseliti se u inostranstvo. Kasnije je taj rok smanjen na dve godine. Svako ko bi nakon toga ispovedao njihova verovanja bio bi pogubljen.

Neki socinijanci naselili su se u Holandiji gde su nastavili svoje izdavaštvo. U Transilvaniji je sve do početka 18. veka delovala jedna skupština. Na njenim sastancima, koji su održavani i do tri puta sedmično, pevani su psalmi, slušale su se propovedi i čitalo se iz katehizma koji je pripremljen kao objašnjenje za učenja njenih članova. Da bi se sačuvala čistoća skupštine, suvernici su ispravljani, opominjani i, ako je to bilo potrebno, isključivani.

Članovi Poljskog bratstva su bili istraživači Božje Reči. Otkrili su neke dragocene istine i bez ustezanja ih prenosili drugima. Međutim, na kraju su raštrkani po Evropi i bilo je sve teže i teže da zadrže svoje jedinstvo. S vremenom se Poljsko bratstvo ugasilo.

[Fusnote]

[Slika na 23. strani]

Kuća koja je pripadala nekom arijanskom svešteniku

[Slike na 23. strani]

Iznad: Rakov danas; na desnoj strani je manastir osnovan 1650. da bi se uništio svaki trag „Arijanizma“; ispod: na ovom mestu su katolički sveštenici podigli krst kako bi izazvali sukob s Poljskim bratstvom

[Izvor slike na 21. strani]

Naslovna strana Biblia nieświeska od Simona Budnjija, 1572.