Oni koji su osetljivi na mirise suočavaju se sa ozbiljnim problemom. U svakodnevnim susretima s ljudima najčešće ne mogu uticati na to koliko su izloženi mirisima. Ipak, neki su pitali da li bi se ostalim objaviteljima moglo reći da ne koriste parfeme i druge mirise kada prisustvuju sastancima i većim skupovima.

Sigurno je da niko od nas ne bi namerno otežavao nekome prisustvovanje našim skupovima. Svima nama je potrebno ohrabrenje koje dobijamo na sastancima (Jevr. 10:24, 25). U skladu s tim, oni koji su toliko osetljivi na mirise da to dovodi u pitanje njihovo posećivanje sastanaka možda će odlučiti da o tome pričaju sa starešinama. Ne postoji biblijski temelj niti bi bilo prikladno postavljati pravila u vezi s korišćenjem parfema i sličnih mirisa. Međutim, starešine bi mogle da pred skupštinom iznesu potrebne informacije kako bi objavitelji bolje razumeli problem koji neki imaju. U zavisnosti od okolnosti, oni će možda odlučiti da se na Poučavanju za hrišćansku službu u okviru potreba skupštine osmotri odgovarajući materijal iz naših publikacija, ili će možda nešto spomenuti u obaveštenjima. * Međutim, starešine ne mogu to stalno ponavljati na sastancima. Na našim sastancima uvek ima zainteresovanih osoba i gostiju koji nisu upoznati s problemom, i želimo da se oni osećaju dobrodošlima. Ne bismo voleli da ih dovedemo u neprijatnu situaciju zbog toga što su stavili miris.

Ako postoji potreba i okolnosti dozvoljavaju, starešinstvo može organizovati da oni koji imaju ovaj problem sede u zasebnom delu Dvorane Kraljevstva. Na primer, mogu pratiti program iz pomoćne prostorije koja ima ozvučenje. Ukoliko ne postoji način da im se izađe u susret, a neko ima ozbiljne tegobe, program sastanaka se može snimati ili ga te osobe mogu pratiti preko telefona, kao što je slučaj s onima koji su vezani za kuću.

U skorije vreme, u Našoj službi za Kraljevstvo braća i sestre se podstiču da obrate pažnju na ovakve stvari kada prisustvuju regionalnim kongresima. Pošto se kongresi uglavnom održavaju u zatvorenim objektima u kojima vazduh cirkuliše putem sistema za ventilaciju, od prisutnih se očekuje da umereno koriste mirise. Ovo se posebno naglašava kada je reč o regionalnim kongresima, pošto se u objektima gde se održavaju najčešće ne može obezbediti prostor koji je izolovan od mirisa. Ipak, ove smernice nisu date kao opšte pravilo za skupštinske sastanke, i ne treba ih tako tumačiti.

Sve dok živimo u ovom svetu, svi ćemo patiti zbog nasleđene nesavršenosti. Sigurno nam je drago kad drugi razumeju naš problem i trude se da nam izađu u susret! Za neke je možda žrtva da ne stave parfem ili kolonjsku vodu pre sastanka da bi neko drugi mogao neometano da prisustvuje. Ali ljubav bi nas mogla podstaći da to ipak učinimo.

Pontije Pilat je čitaocima Biblije poznat po svojoj ulozi u Isusovom suđenju i pogubljenju (Mat. 27:1, 2, 24-26). Međutim, njegovo ime se pojavljuje i u drugim istorijskim zapisima tog doba. Prema jednom biblijskom rečniku, u različitim izvorima na njega se ukazuje „češće i s više pojedinosti nego na bilo kog drugog rimskog namesnika Judeje“ (The Anchor Bible Dictionary).

Pilatovo ime najčešće spominje jevrejski istoričar Josif, koji je u svojim hronikama zabeležio tri konkretna događaja kada je pisao o problemima koje je Pilat imao kao namesnik Judeje. Na četvrti događaj je ukazao jevrejski istoričar Filon. Rimski pisac Tacit, koji zabeležio istoriju rimskih vladara, potvrdio je da je Pontije Pilat naredio Isusovo pogubljenje tokom Tiberijeve vladavine.

Arheolozi su 1961. na iskopinama rimskog pozorišta u Cezareji, u Izraelu, pronašli kamenu ploču na kojoj se jasno vidi Pilatovo ime na latinskom. Natpis (na slici) je nepotpun ali stručnjaci smatraju da je u celini glasio: „Uzvišenim bogovima (ovaj) Tiberijum posvetio je Pontije Pilat, prefekt Judeje.“ Tiberijum je najverovatnije hram izgrađen u čast rimskog vladara Tiberija.

U članku iz rubrike „Pitanja čitalaca“, koji je objavljen u izdanju Stražarske kule od 15. jula 2002, pisalo je da sestra treba da pokrije glavu kada s nekim proučava Bibliju u prisustvu muškog objavitelja, bez obzira na to da li je on kršten ili ne. Međutim, nakon daljnjeg razmatranja ove teme došlo se do zaključka da je potrebno donekle izmeniti te smernice.

Ako sestra vodi ranije ugovoreni biblijski studij u prisustvu krštenog brata, ona bi svakako trebalo da nosi pokrivalo. Time pokazuje poštovanje prema poglavarstvu koje je Jehova postavio u skupštini, jer obavlja zadatak za koji je inače zadužen brat (1. Kor. 11:5, 6, 10). Ona bi mogla da zamoli brata da vodi studij ukoliko je on u mogućnosti i ukoliko je prikladno.

S druge strane, biblijska načela ne nalažu da sestra pokrije glavu kada vodi ugovoreni biblijski studij u prisustvu nekrštenog objavitelja koji nije njen muž. Ipak, neke sestre će zbog svoje savesti možda pokriti glavu čak i u takvoj situaciji.