AKO se jedan bračni par svađa, da li to znači da se više ne vole? Ne! Fernando i Sara, koji su gore citirani, veoma vole jedno drugo. Čak i u najboljim brakovima povremeno dolazi do konflikata.

Zašto se javljaju konflikti i šta možete učiniti da biste sprečili da oni razore vaš brak? Pošto je Bog osnovao brak, vredi ispitati šta njegova Reč Biblija kaže o tome (Postanak 2:21, 22; 2. Timoteju 3:16, 17).

Većina bračnih drugova želi da u međusobnom ophođenju pokaže ljubav i ljubaznost. Međutim, Biblija realistično zapaža da su ’svi sagrešili i ne odražavaju Božju slavu‘ (Rimljanima 3:23). Zato može biti teško kontrolisati emocije kada se pojave neslaganja. Kad izbije svađa, ponekad je prava borba odupreti se lošim navikama kao što je vikanje i korišćenje pogrdnog govora (Rimljanima 7:21; Efešanima 4:31). Koji još faktori mogu stvoriti napetost?

Često se dešava da muž i žena imaju različite načine komunikacije. „Kada smo se uzeli“, kaže Mičiko, „odmah sam videla da se veoma razlikujemo u načinu na koji pričamo o nečemu. Ja volim da kažem ne samo šta se desilo već i zašto i kako se to desilo. Mog muža izgleda da samo interesuje krajnji ishod.“

Mičiko i njen muž nisu jedini koji imaju taj problem. Kod mnogih bračnih parova je tako da jedan bračni drug voli nadugačko da razgovara o nesuglasici koja se pojavila, dok drugi ne voli rasprave i želi da zaobiđe tu temu. Ponekad, što više jedno od njih želi da priča o tome, onaj drugi se sve više trudi da to izbegne. Da li ste zapazili to i u vašem braku? Da li je i kod vas tako da jedno od vas uvek želi dugačku diskusiju dok se onaj drugi stalno trudi da to izbegne?

 Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir jeste to da porodica u kojoj je neko odrastao utiče na njegovo gledište o tome kako bračni parovi treba da komuniciraju. Džastin, koji je u braku pet godina, kaže: „Potičem iz mirne porodice i veoma mi je teško da otvoreno govorim o svojim osećanjima. To nervira moju ženu. U njenoj porodici su svi veoma otvoreni i njoj uopšte nije problem da mi kaže kako se oseća.“

Izučavaoci su ustanovili da najpouzdaniji pokazatelj toga koliko će jedan brak biti srećan nije to koliko često bračni drugovi jedno drugom govore da se vole. Slaganje u polnim odnosima i finansijska sigurnost takođe nisu najvažniji faktori. Umesto toga, najpouzdaniji pokazatelj srećnog braka jeste to koliko su muž i žena uspešni u rešavanju konflikata.

Osim toga, Isus je rekao da muža i ženu nije sastavio nijedan čovek već sam Bog (Matej 19:4-6). Dakle, dobar brak donosi čast Bogu. S druge strane, ako muž propusti da pokaže ljubav i brigu prema svojoj ženi, Jehova Bog neće slušati njegove molitve (1. Petrova 3:7). Ako žena ne poštuje muža, ona u stvari ne poštuje Jehovu, koji je postavio muža za glavu porodice (1. Korinćanima 11:3).

Bez obzira na to kakav je vaš način komunikacije i iz kakve porodice potičete, postoje neke loše navike u komunikaciji koje se moraju izbegavati da bi se primenila biblijska načela i da bi se konflikti uspešno rešavali. Postavite sebi sledeća pitanja:

’Da li se odupirem želji da uzvratim istom merom?‘

Jedna mudra poslovica glasi ovako: „Kad se udari nos, poteče krv, a kad se da oduška gnevu, nastane svađa“ (Poslovice 30:33). Šta to znači? Razmotrimo sledeći primer. Možda se pojavi neslaganje oko vođenja porodičnog budžeta („trebalo bi malo da pripazimo na troškove“), ali to brzo može prerasti u napad na ličnost bračnog druga („ti si neodgovoran“). Istina, ako bračni drug simbolično govoreći ’udara naš nos‘ tako što nas napada, možda se u nama javlja želja da i mi ’udarimo‘ njega. Međutim, uzvraćanje istom merom može samo izazvati gnev i pogoršati nesuglasicu.

Biblijski pisac Jakov je upozorio: „Gle, i malo vatre zapali veliku šumu! A i jezik je vatra“ (Jakov 3:5, 6). Kada bračni drugovi ne kontrolišu jezik, male nesuglasice se mogu brzo rasplamsati u žestoke svađe. Brak u kome se uvek iznova javljaju takvi emotivni požari ne predstavlja pogodno tlo za cvetanje ljubavi.

Umesto da uzvraćamo istom merom, možemo li da se ugledamo na Isusa, koji „nije uzvraćao uvredom“ kada su ga vređali? (1. Petrova 2:23). Najbrži način da okončamo svađu jeste da uvažimo gledište našeg bračnog druga i da se izvinimo za svoj udeo u konfliktu.

’Da li potcenjujem i omalovažavam osećanja svog bračnog druga?‘

Božja Reč nam kaže: „Budite svi složnih misli, saosećajni“ (1. Petrova 3:8). Razmotrimo dva razloga zbog kojih možda ne uspevamo da primenimo ovaj savet. Jedan je taj što nam možda nedostaje uvid u misli i osećanja bračnog druga. Na primer, ako se bračni drug brine oko nečega više nego mi, možda kažemo: „Ti preteruješ.“ Verovatno to kažemo s namerom da mu pomognemo da objektivno sagleda problem.  Međutim, malo ko će biti utešen takvom izjavom. I mužu i ženi je potrebno da znaju da ih ljudi koje vole razumeju i da saosećaju s njima.

Neprikladan ponos takođe može navesti osobu da potcenjuje osećanja svog bračnog druga. Ponosna osoba nastoji da istakne sebe tako što stalno ponižava druge. Ona to može činiti tako što druge naziva pogrdnim imenima ili ih u negativnom smislu upoređuje s drugima. Razmotrimo primer ponosnih fariseja i pismoznalaca iz Isusovog vremena. Kada bi bilo ko, čak i neko ko je takođe bio farisej, izrazio bilo koje gledište drugačije od njihovog, oni su pribegavali davanju pogrdnih imena i uvredljivim izjavama (Jovan 7:45-52). Isus je bio sasvim drugačiji. On je saosećao s drugima kada su izražavali svoja osećanja (Matej 20:29-34; Marko 5:25-34).

Razmislite o tome kako reagujete kada vam bračni drug kaže šta oseća. Da li svojim rečima, tonom glasa i izrazom lica pokazujete saosećanje? Ili odmah omalovažavate njegova osećanja?

’Da li često pretpostavljam da moj bračni drug ima sebične motive?‘

„Zar se Jov uzalud boji Boga? Zar nisi ogradio njega i njegovu kuću i sve što ima svuda naokolo?“ (Jov 1:9, 10). Satana je tim rečima doveo u pitanje motive vernog Jova.

Ukoliko bračni partneri nisu pažljivi, i oni bi mogli početi da rade to isto. Na primer, ako bračni drug uradi nešto lepo za vas, da li se odmah pitate šta sad želi da dobije ili šta pokušava da zataška? Ako pogreši u nečemu, da li odmah na taj propust gledate kao na potvrdu da je sebičan i bezobziran? Da li se odmah prisećate njegovih sličnih grešaka iz prošlosti i dodajete ovu novu grešku toj listi?

Apostol Pavle je napisao: „Ljubav... ne pamti zlo“ (1. Korinćanima 13:4, 5). Prava ljubav nije slepa. Međutim, ona takođe ne vodi evidenciju o greškama. Pavle je još rekao da ljubav „sve veruje“ (1. Korinćanima 13:7). To ne znači da je ljubav o kojoj je Pavle pisao lakoverna, već da spremno razvija poverenje u druge. Nije cinična i sumnjičava. Ljubav na koju nas Biblija podstiče spremna je da oprosti i pomaže nam da drugima pripišemo dobre a ne loše motive (Psalam 86:5; Efešanima 4:32). Kada bračni drugovi međusobno pokazuju takvu ljubav, njihov brak će biti srećan.