BIBLIJA je najrasprostranjenija knjiga na svetu — procenjuje se da je do sada odštampano 4,8 milijardi primeraka. Samo 2007. godine je odštampano više od 64 600 000 Biblija. Primera radi, prvo izdanje najprodavanije knjige te godine bilo je u Sjedinjenim Državama štampano u 12 miliona primeraka.

Opstanak Biblije je tokom njene duge istorije mnogo puta bio ugrožen, ali je ona opstala sve do danas. U prošlosti je bila zabranjivana i spaljivana, a neki od onih koji su je prevodili bili su mučeni i ubijeni. Međutim, jedna od najvećih pretnji opstanku Biblije nije bilo žestoko progonstvo onih koji su želeli da je koriste i sačuvaju, već lagani proces propadanja. Zašto to možemo reći?

Biblija je zbirka od 66 manjih knjiga, a najstarije od njih su neki Izraelci napisali ili sastavili pre više od 3 000 godina. Njihovi pisci i prepisivači zapisali su od Boga nadahnutu poruku na propadljivim materijalima, kao što su papirus i koža. Do sada nije otkriven nijedan originalni zapis. Međutim, pronađeno je na hiljade drevnih kopija manjih i većih delova biblijskih knjiga. Deo jedne od tih knjiga, Jevanđelja po Jovanu, potiče iz perioda od samo nekoliko decenija nakon što je apostol Jovan napisao to jevanđelje.

Zašto je značajno što je do danas uopšte ostao sačuvan neki drevni prepis biblijskog teksta? I s kolikom je tačnošću u današnjim Biblijama preneta poruka koju su zapisali njeni pisci?

Kada osmotrimo šta se dogodilo sa spisima drugih naroda koji su postojali u vreme drevnih Izraelaca opstanak Biblije je zaista nešto izvanredno. Na primer, Feničani su živeli pored Izraelaca tokom prvog milenijuma pre n. e. Ovi pomorski trgovci su preneli svoje alfabetsko pismo drugim narodima širom Sredozemlja. Obogatili su se zahvaljujući razvijenoj trgovini papirusom sa Egiptom i zemljama koje su bile pod grčkom dominacijom. I pored toga, u časopisu National Geographic piše sledeće o Feničanima: „Njihovi zapisi, koji su uglavnom bili na propadljivom papirusu, jednostavno su propali, tako da se ono što znamo o Feničanima većinom zasniva na neobjektivnim izveštajima njihovih neprijatelja. Iako se za Feničane kaže da su imali obilje literature, ona je potpuno izgubljena u prošlosti.“

Šta možemo reći za spise drevnih Egipćana? Hijeroglifi koje su isklesali ili napisali na zidovima hramova i drugim mestima dobro su poznati. Egipćani su takođe poznati po tome što su izmislili papirus koji je služio kao materijal za pisanje. Međutim, što se tiče egipatskih zapisa na papirusu, egiptolog Kenet Kičen kaže: „Procenjuje se da je potpuno propalo oko 99 posto svih tekstova na papirusu nastalih u periodu od oko 3000. godine pre n. e. do vremena Grka i Rimljana.“

 Šta se dogodilo s tekstovima koje su Rimljani zapisali na papirusu? Evo samo jednog primera. Prema knjizi Roman Military Records on Papyrus, rimski vojnici su izgleda bili isplaćivani tri puta godišnje, a dokaz o isplati je beležen na priznanicama od papirusa. Procenjuje se da je tokom perioda od 300 godina od vremena Avgusta (27. pre n. e. – 14. n. e.) do Dioklecijana (284-305. n. e.) izdato 225 000 000 takvih priznanica. Koliko ih je ostalo sačuvano? Pronađene su samo dve koje su čitljive.

Zašto je ostalo tako malo drevnih dokumenata na papirusu? Propadljivi materijali kao što su papirus i koža, koja se takođe koristila kao materijal za pisanje, brzo propadaju na vlažnom podneblju. The Anchor Bible Dictionary kaže: „Zbog klimatskih uslova, dokumenti na papirusu iz ovog perioda [prvi milenijum pre n. e.] verovatno bi ostali sačuvani samo ukoliko bi se nalazili u pećini ili nekom drugom zaklonu u pustinji.“

Očigledno je da su biblijske knjige prvobitno bile napisane na istim propadljivim materijalima koje su koristili i Feničani, Egipćani i Rimljani. Zašto je onda Biblija opstala i postala najrasprostranjenija knjiga na svetu? Profesor Džejms Kugel navodi jedan razlog. On kaže da su prvobitne biblijske knjige prepisivane „mnogo, mnogo puta čak i u vreme dok pisanje Biblije još nije bilo završeno“.

Šta se može zaključiti na osnovu upoređivanja današnjih prevoda Biblije s drevnim manuskriptima? Profesor Hulio Barera, član stručnog tima zaduženog za analizu i objavljivanje drevnih manuskripata koji su poznati kao Svici s Mrtvog mora, kaže: „Hebrejski tekst Biblije prenet je sa izuzetnom tačnošću, što je bez premca u poređenju s grčkom i latinskom klasičnom književnošću.“ Uvaženi biblista Frederik Brus kaže: „Dokazi autentičnosti teksta našeg Novog zaveta snažniji su od dokaza za mnoga dela klasika, čiju autentičnost niko ne bi ni pomislio da dovede u pitanje.“ On dalje kaže: „Kada bi Novi zavet bio zbirka svetovnih spisa, uglavnom niko ne bi ni sumnjao u njihovu autentičnost.“ Biblija je zaista izvanredna knjiga. Da li svakog dana izdvajate vreme da biste je čitali? (1. Petrova 1:24, 25).