• GODINA ROĐENJA: 1974.

• ZEMLJA ROĐENJA: ČILE

• U PROŠLOSTI: ZAVISNIK OD ALKOHOLA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođen sam u gradu Angol, na prelepom jugu Čilea. Nikada nisam upoznao oca. Kada sam imao tri godine, majka se s mojim bratom i sa mnom preselila u glavni grad Santijago. Živeli smo u maloj sobi u improvizovanom smeštaju za beskućnike. Koristili smo javni toalet a vodu smo uzimali sa uličnog hidranta.

Nakon otprilike dve godine, od države smo dobili malu kuću. Nažalost, u našem novom komšiluku su zloupotreba droge i alkohola, kriminal i prostitucija bili uobičajena pojava.

Kasnije se majka udala za jednog čoveka. On je mnogo pio i tukao je mamu i mene. Često sam krišom plakao i žudeo za očinskom zaštitom.

Iako je majka naporno radila kako bi nas zbrinula, bili smo veoma siromašni. Ponekad smo za jelo imali samo mleko u prahu i šećer. Brat i ja smo se zabavljali tako što smo krišom odlazili do prozora naše komšinice da gledamo televiziju. Ali jednog dana nas je uhvatila, pa je toj zabavi došao kraj.

Kada je očuh bio trezan — što se nije često dešavalo — kupio bi bratu i meni nešto za jelo. Jednom nam je kupio mali televizor. To je jedna od retkih lepih uspomena iz detinjstva.

U dvanaestoj godini sam naučio da čitam. Godinu dana kasnije, prekinuo sam školovanje i zaposlio se. Nakon posla sam išao sa starijim kolegama na žurke, gde smo se opijali i drogirali. Ubrzo sam postao zavisnik.

Sa dvadeset godina sam upoznao Keti, koja je postala moja žena. U početku je sve bilo u redu, ali kasnije sam se vratio svom pređašnjem životu. Bio sam sve gori i gori dok se konačno nisam osvestio i shvatio da ću tako završiti ili u zatvoru ili u grobu. Što je najgore, zbog mene je moj sin Viktor proživljavao isto što i ja u svom detinjstvu. Bio sam tužan, ljut na sebe i osećao sam se bezvredno.

 Otprilike 2001, dve Jehovine svedokinje su nas posetile i Keti je počela s njima da proučava Bibliju. Delila je sa mnom ono što je naučila. Iz znatiželje sam i ja počeo da proučavam. Keti se krstila kao Jehovin svedok 2003.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Jednog dana sam pročitao stih iz Rute 2:12, gde piše da Jehova nagrađuje one koji pokažu veru i traže utočište u njemu. Shvatio sam da je neophodno da se promenim da bih ugodio Bogu i da bi me on nagradio. Primetio sam da Biblija na mnogim mestima osuđuje pijanstvo. Duboko su me pogodile reči iz 2. Korinćanima 7:1. Tu se nalazi podsticaj da se ’očistimo od svake prljavštine‘. Zato sam počeo da napuštam loše navike. U početku mi je bilo još teže da kontrolišem narav, ali Keti je uvek bila uz mene.

Na kraju sam dao otkaz zato što mi je bilo suviše teško da se oduprem pritisku da pušim i pijem. Iako je to značilo da ćemo imati manje sredstava za život, više vremena sam mogao da posvetim proučavanju Biblije. Tek tada sam počeo duhovno da napredujem. Keti nikada nije tražila više nego što sam mogao pružiti, niti je prigovarala zbog skromnog života. Iskreno sam joj zahvalan za podršku punu ljubavi.

S vremenom sam počeo više da se družim sa Svedocima. Pomogli su mi da uvidim da Jehova ceni moju iskrenu želju da mu služim uprkos mom slabom obrazovanju. Ljubav i jedinstvo koje smo videli u hrišćanskoj skupštini duboko su uticali na našu porodicu. Takav mir nismo pronašli nigde drugde. U decembru 2004, i ja sam se krstio.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Lično sam se uverio u istinitost onoga što je Jehova rekao prema Isaiji 48:17: „Ja, Jehova, ja sam tvoj Bog, koji te uči za tvoje dobro.“ Majka i brat su bili toliko oduševljeni zbog toga što sam se promenio da i oni sada proučavaju. Čak je i mojim komšijama drago što sam drugačiji i što imam srećnu porodicu.

Moja žena voli Boga i na mene gleda kao na pouzdanog prijatelja i saputnika. Iako nikada nisam upoznao oca, Biblija me je naučila kako da odgajam svoja tri sina. Oni me poštuju i, što je najvažnije, zavoleli su Jehovu i on je za njih stvarna osoba.

Zaista sam zahvalan Jehovi što mi je uprkos mom nesrećnom detinjstvu omogućio da imam srećan život.

• GODINA ROĐENJA: 1974.

• ZEMLJA ROĐENJA: BUGARSKA

• U PROŠLOSTI: PREPRODAVALA DROGU

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođena sam u Sofiji u porodici iz srednje klase. Otac je napustio porodicu kada sam imala šest godina. To je za mene bio težak udarac koji je ostavio dubok ožiljak. Osećala sam se odbačeno i nedostojno tuđe ljubavi. To je doprinelo tome da kasnije postanem buntovna. Bila sam puna besa i agresivna.

Sa četrnaest godina sam prvi put pobegla od kuće. Često sam krala novac od majke, bake i deke. U školi sam zbog svoje nasilne naravi stalno upadala u nevolje. Zbog toga sam za svega nekoliko godina promenila pet škola. Napustila sam školu tri godine pre nego što je trebalo da završim. Živela sam vrlo nemoralno. Postala sam zavisna od cigareta i marihuane. Puno sam pila i često išla na žurke. Takođe sam počela da se bavim preprodajom droge. Nisam videla svrhu života u beznadežnom svetu u kom ljudi pate i umiru. Zato sam živela od danas do sutra.

Kada sam imala 24 godine, uhapšena sam na aerodromu u brazilskom gradu Sao Paulu, zbog umešanosti u nezakonitu preprodaju droge. Osuđena sam na četiri godine zatvora.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Jehovini svedoci su 2000. počeli jedanput sedmično da posećuju zatvor u kom sam bila. Jedna Svedokinja po imenu Marines bila je naročito ljubazna prema meni. U meni je probudila želju da saznam više o Bibliji. Pošto nikada ranije nisam čula za Jehovine svedoke, pitala sam druge zatvorenice šta znaju o njima. Na moje iznenađenje, većina njih je bila negativna. Jedna od njih mi je rekla da se pridružim bilo kojoj religiji samo ne Jehovinim svedocima. Zbog toga sam bila još više radoznala; htela sam da otkrijem zašto ih svi toliko mrze. Uverila sam se da je razlog to što pripadaju pravoj religiji. Na kraju krajeva, u Bibliji piše da će biti progonjeni svi oni koji se iskreno trude da slede Isusa (2. Timoteju 3:12).

U to vreme sam dobila zadatak da radim u zgradi uprave zatvora. Jednog dana sam u skladištu pronašla kutije sa starijim izdanjima časopisa Stražarska kula i Probudite se! a Ponela sam ih u svoju ćeliju i počela da ih čitam. Što sam više čitala, više sam se osećala poput putnika u zažarenoj pustinji koji je pronašao izvor sveže vode. Pošto sam imala vremena na pretek, proučavala sam Bibliju svakog dana po nekoliko sati.

Jednog dana su me zvali iz uprave zatvora. Očekivala sam da ću biti puštena,  pa sam na brzinu pokupila svoje stvari, pozdravila se sa svima i otrčala u kancelariju. Međutim, kada sam stigla, rekli su mi da je protiv mene podignuta nova optužnica zbog posedovanja lažnih dokumenata. Zbog toga sam osuđena na još dve godine.

Isprva sam bila slomljena, ali nakon par dana sam počela da uviđam da je tako bolje za mene. Iako sam mnogo toga naučila iz Biblije, u srcu sam i dalje želela da se vratim starom životu kada izađem iz zatvora. Trebalo mi je više vremena da se promenim.

Ponekad sam smatrala da je nemoguće da me Bog prihvati kao svog slugu. Ali razmišljala sam o nekim biblijskim stihovima, kao na primer 1. Korinćanima 6:9-11. Tu se vidi da su u prvom veku neki bili lopovi, pijanice i iznuđivači pre nego što su počeli da služe Jehovi. Ipak, promenili su se uz njegovu pomoć. Ti primeri su me veoma ohrabrili.

Nije mi bilo teško da se oslobodim nekih poroka. Primera radi, prilično brzo sam ostavila drogu. Ali pušenje je bilo druga priča. Više od godinu dana sam vodila borbu pre nego što sam uspela da prekinem. Pomoglo mi je to što sam se informisala o tome koliko je pušenje štetno za zdravlje. Iznad svega, pomogle su mi neprestane molitve Jehovi.

Kako sam bila sve bliža Jehovi, postepeno sam savladala osećanje odbačenosti koje me je mučilo otkad nas je otac napustio. Dirnule su me reči iz Psalma 27:10, gde stoji: „Ako me i otac i majka ostave, Jehova će me prihvatiti.“ Shvatila sam da sam pronašla najboljeg Oca — onog koji me nikada neće napustiti! Sada moj život ima svrhu. U aprilu 2004, šest meseci nakon izlaska iz zatvora, krstila sam se kao Jehovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Sada sam srećna. Pošto više ne robujem štetnim navikama, boljeg sam fizičkog i emotivnog zdravlja nego u mladosti. Imam srećan brak i uživam u bliskom prijateljstvu sa svojim nebeskim Ocem, Jehovom. Među njegovim narodom sam pronašla mnoge očeve, majke, braću i sestre (Marko 10:29, 30). Zahvalna sam im jer su verovali u mene — čak pre nego što sam ja verovala u sebe.

U nekim trenucima me zbog prošlosti muči osećanje krivice. Ali utehu mi pruža obećanje o novom svetu u kom se loše uspomene ’neće u sećanje vraćati‘ (Isaija 65:17). A do tada, zbog svog iskustva mogu da saosećam s ljudima koji se suočavaju sa sličnim izazovima. U tom pogledu, moja prošlost je prednost. Na primer, nije mi teško da bez predrasuda propovedam narkomanima, alkoholičarima i kriminalcima. Uverena sam u to da ako sam ja mogla da se promenim i ugodim Jehovi, to može svako!