„JA IMAM SAN.“ Te reči je pre pola veka, 28. avgusta 1963, izgovorio Martin Luter King, vođa američkog pokreta za ljudska prava. Ponavljajući te nezaboravne reči u svom najpoznatijem govoru, izrazio je svoju nadu da će jednog dana ljudi biti oslobođeni rasnih predrasuda. Iako se obraćao ljudima u Sjedinjenim Državama, suština njegove poruke osvojila je srce ljudi iz mnogih nacija.

Tri meseca nakon tog govora, 20. novembra 1963, više od 100 zemalja usvojilo je Deklaraciju Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. U decenijama koje su usledile, u tom pravcu su preduzete i druge slične mere. Zato se nameće pitanje: Da li je taj trud urodio plodom?

Generalni sekretar UN, Ban Ki Mun, izjavio je 21. marta 2012. sledeće: „Pored brojnih sporazuma preduzete su i druge značajne mere, uključujući i detaljan program rada, s ciljem da se na svetskom nivou spreče i iskorene rasizam, rasna diskriminacija, ksenofobija i drugi vidovi netrpeljivosti. Ipak, rasizam još uvek nanosi bol milionima ljudi širom sveta.“

Čak i u zemljama gde ima napretka u suzbijanju rasnih predrasuda, ostaje otvoreno pitanje: Da li taj pomak znači da su ljudi iskorenili takva osećanja ili su samo naučili da ih bolje prikrivaju? Neki veruju da takva nastojanja u najboljem slučaju mogu samo da smanje diskriminaciju, ali ne i da uklone predrasude. Zbog čega? Zato što se diskriminacija može uočiti i kazniti, dok predrasude uključuju misli i emocije i zato se ne mogu regulisati zakonom.

Dakle, da bi se predrasude iskorenile, cilj ne treba da bude samo sprečavanje diskriminacije već i promena u načinu razmišljanja i stavu prema onima koji su drugačiji. Da li je to zaista moguće? Ako jeste, na koji način? Osmotrimo primere koji pokazuju da ljudi mogu da se promene i da postoji nešto što im može pomoći u tome.

Linda: Rođena sam u Južnoafričkoj Republici. Smatrala sam da je svako ko nije beo manje vredan, neobrazovan i nepouzdan i da treba samo da služi belcima. Moj um je bio zatrovan predrasudama a da toga nisam ni bila svesna. Međutim, kada sam počela da proučavam Bibliju, promenila sam stav. Saznala sam da „Bog nije pristran“ i da je srce čoveka važnije od boje kože ili jezika kojim priča (Dela apostolska 10:34, 35; Poslovice 17:3). Stih iz Filipljanima 2:3 pomogao mi je da uvidim da mogu pobediti predrasude ako svakog pojedinca smatram većim od sebe. Načela iz Biblije su mi pomogla da volim sve ljude bez obzira na njihovu rasu. Konačno sam se oslobodila okova predrasuda.

Majkl: U delu Australije gde sam ja odrastao uglavnom su živeli belci, zbog čega sam razvio snažne predrasude prema  ljudima azijskog porekla, naročito Kinezima. Kada bih kolima prošao pored nekoga ko je ličio na Azijca, spustio bih prozor i uvredljivo dobacio nešto, na primer: „Vrati se u Aziju!“ Kasnije, kada sam počeo da proučavam Bibliju, shvatio sam kako Bog gleda na ljude. On ih voli bez obzira na to odakle su ili kako izgledaju. To me je toliko dirnulo da je u mom srcu ljubav pobedila mržnju. Zaista je divno doživeti takvu promenu. Sada uživam u društvu ljudi različitog porekla. To mi je otvorilo nove vidike i donelo mnogo radosti.

Sandra: Moja majka je iz grada Umunede, u nigerijskoj državi Delta. S druge strane, otac potiče iz države Edo, gde se govori jezik esan. Zbog snažnih predrasuda koje je očeva porodica imala prema mojoj majci, ona je trpela maltretiranje sve do same smrti. Zato sam se zaklela da neću imati ništa ni sa kim ko priča jezikom esan niti ću se udati za nekoga iz države Edo. Ali proučavanje Svetog pisma mi je pomoglo da počnem da gledam na stvari iz drugog ugla. U njemu piše da Bog nije pristran i da prihvata svakog ko ga se boji. Ko sam onda ja da mrzim nekoga zbog njegovog jezika ili plemena kom pripada? Promenila sam svoj stav i pomirila se sa očevom porodicom. Otkad primenjujem biblijska načela, mnogo sam srećnija i imam unutrašnji mir. To mi takođe pomaže da se dobro slažem sa drugima bez obzira na njihovo poreklo, rasu, jezik ili nacionalnost. Čak sam se udala za čoveka iz države Edo koji priča jezikom esan!

Kako je Biblija pomogla njima i mnogim drugim pojedincima da pobede duboko ukorenjenu mržnju i predrasude? Pošto je to Božja Reč, ona ima moć da promeni nečiji način razmišljanja i stav prema drugima.  Nadalje, ta knjiga nam otkriva šta je još neophodno da bi se stalo na kraj svim predrasudama.

Iako poznavanje Biblije može pomoći čoveku da kontroliše i iskoreni snažne emocije, postoje još dve prepreke na putu ka uklanjanju predrasuda. Prva prepreka su greh i ljudska nesavršenost. U Bibliji jasno piše: „Nema čoveka koji ne greši“ (1. Kraljevima 8:46). Stoga, koliko god da se trudimo, svi vodimo istu unutrašnju borbu kao apostol Pavle, koji je napisao: „Kad želim da činim dobro, u meni je zlo“ (Rimljanima 7:21). Zbog toga će se s vremena na vreme u našem nesavršenom srcu pojaviti „zle misli“ koje rađaju predrasude (Marko 7:21).

Druga prepreka je uticaj Satane Ðavola. Sveto pismo kaže da je on „ubica ljudi“ i da „zavodi ceo svet“ (Jovan 8:44; Otkrivenje 12:9). To objašnjava zašto ima toliko predrasuda i zašto čovečanstvo gubi bitku protiv mržnje, diskriminacije, genocida i drugih oblika rasne, verske i socijalne netrpeljivosti.

Dakle, predrasude neće nestati dok god postoje greh, ljudska nesavršenost i uticaj Satane Ðavola. Sveto pismo pokazuje da će Božje Kraljevstvo sve to ukloniti.

Isus Hrist je poučio svoje sledbenike da se mole Bogu sledećim rečima: „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10). To Kraljevstvo će potpuno iskoreniti svaku nepravdu — uključujući sve vidove netrpeljivosti i predrasuda.

Kada Božje Kraljevstvo dođe i počne da vlada nad zemljom, Satana će biti „svezan“, to jest neće više moći da „zavodi narode“ (Otkrivenje 20:2, 3). Tada će postojati ’nova zemlja‘, novo ljudsko društvo u kojem će „pravednost prebivati“ * (2. Petrova 3:13).

Oni koji budu živeli u tom pravednom ljudskom društvu biće dovedeni do savršenstva i oslobođeni greha (Rimljanima 8:21). Pod vlašću Božjeg Kraljevstva, „zlo se više neće činiti“. Zašto? „Jer će zemlja biti puna znanja o Jehovi“ (Isaija 11:9). Tada će svi ljudi dobro poznavati Jehovu Boga i oponašati njegove predivne osobine. To će zaista biti kraj svim predrasudama, „jer kod Boga nema pristranosti“ (Rimljanima 2:11).