„Kada čujem zvuk sirene, srce počne da mi lupa i brzo trčim u sklonište“, kaže Alona. „Ali čak i tamo strepim. Još je gore kad sam napolju, a nemam gde da se sakrijem. Jednom se to desilo dok sam išla ulicom. Počela sam da plačem i nisam mogla da dišem. Satima nisam mogla da se smirim. A onda su se ponovo oglasile sirene.“

Život nam nije ugrožen samo u ratu. Moglo bi se desiti da saznamo da je naš život ili život nekoga iz naše porodice ugrožen zbog neke opake bolesti. Takva vest bi nas mogla strašno potresti. S druge strane, možda strahujemo od onoga što donosi budućnost. Možda se pitamo: ’Da li će naša deca ili unuci morati da žive u svetu punom ratova, kriminala, zagađenja, klimatskih promena i epidemija?‘ Kako se možemo izboriti s takvim brigama?

Znajući da se loše stvari mogu desiti, „pametan čovek vidi zlo i sklanja se“ (Poslovice 27:12). Baš kao što nastojimo da sačuvamo svoj život, tako treba da čuvamo i svoje mentalno i emocionalno zdravlje. Gledanje nasilnih filmova, igranje nasilnih igrica i druge vrste nasilne zabave mogu uznemiriti nas i našu decu. Isto tako na nas može uticati čak i gledanje vesti u kojima se prikazuju strašne scene. To što ne želimo da se  nepotrebno izlažemo takvim scenama ne znači da zatvaramo oči pred stvarnošću. Bog nije stvorio naš um tako da možemo stalno da razmišljamo o lošim stvarima. Umesto toga, svoj um treba da ispunjavamo onim što je „istinito [...], pravedno [...], čisto [...], dopadljivo“. Tada će nam „Bog mira“ dati unutrašnji mir (Filipljanima 4:8, 9).

Prava vera nam pomaže da se izborimo s brigama. Biblija nas podstiče da ’ne zanemarujemo molitvu‘ (1. Petrova 4:7). Možemo moliti Boga da nam pomogne i pruži mudrost i hrabrost kako bismo u situaciji u kojoj se nalazimo postigli ono što možemo. Budimo uvereni „da nas [on] čuje u svemu za šta molimo“ (1. Jovanova 5:15).

Biblija pokazuje da je „vladar ovog sveta“ Satana Ðavo, a ne Bog, i da je „ceo svet [...] u vlasti Zloga“ (Jovan 12:31; 1. Jovanova 5:19). Dakle, kada nam je Isus rekao da se molimo: „Izbavi [nas] od Zloga“, on se nije služio simbolikom, već je ukazao na jednu realnu opasnost i na molitvu kao jedino pravo rešenje (Matej 6:13). „Kad god čujem sirene, molim Jehovu da mi pomogne da kontrolišem svoje emocije“, kaže Alona. „Takođe, moj dragi muž me odmah pozove telefonom pa se zajedno molimo. Molitva mi stvarno pomaže.“ I Biblija kaže: „Jehova je blizu svih koji ga prizivaju, svih koji ga u istini prizivaju“ (Psalam 145:18).

Isus je u Propovedi na gori poučio svoje učenike da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ (Matej 6:10). Božje Kraljevstvo će zauvek ukloniti svaki razlog za brigu. Bog će preko Isusa, „Kneza Mira“, ’prekinuti ratove do kraja zemlje‘ (Isaija 9:6; Psalam 46:9). „[Bog] će suditi mnogim narodima [...] Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju [...] Niko ih neće plašiti“ (Mihej 4:3, 4). Srećne porodice će „graditi kuće i stanovaće u njima, sadiće vinograde i ješće njihov rod“ (Isaija 65:21). „Niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“ (Isaija 33:24).

I pored svih mera predostrožnosti, ne možemo uvek sprečiti ’nepredviđene događaje‘ niti izbeći da se nađemo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme (Propovednik 9:11). Dobri ljudi već vekovima umiru u ratovima ili usled nasilja i bolesti. Postoji li nada za sve te nedužne žrtve?

Milioni ljudi, čiji je broj poznat samo Bogu, biće vraćeni u život. Oni se nalaze na najsigurnijem mestu — u Božjem sećanju. Tamo će biti do dana kada će „svi koji su u grobovima [...] izaći“ (Jovan 5:28, 29). Za nadu u uskrsenje, Biblija kaže: „Ta nada nam je kao sigurno i čvrsto sidro duše“ (Jevrejima 6:19). A i Bog je to „potvrdio pred svim ljudima uskrsnuvši [Isusa] iz mrtvih“ (Dela apostolska 17:31).

Činjenica je da i oni koji se trude da ugode Bogu imaju mnoge brige. Međutim, Pol, Dženet i Alona uspevaju da žive sa svojim brigama tako što primenjuju praktične savete, približavaju se Bogu putem molitve i jačaju veru u biblijska obećanja. Neka i vas „Bog koji daje nadu ispuni svom radošću i mirom zato što verujete“ (Rimljanima 15:13).