VODEĆE TELO je u sredu, 23. septembra 2015, obavestilo betelske porodice širom sveta o brojnim organizacionim promenama koje su načinjene da bi se najbolje iskoristili dobrovoljni prilozi. Zatim je u subotu, 3. oktobra 2015, Vodeće telo to pojasnilo u jednom obaveštenju: „U Filipljanima 1:10 podstičemo se da prosudimo šta je najvažnije. U skladu s ovim mudrim savetom, mi [Vodeće telo] doneli smo odluku da veći akcenat stavimo na aktivnosti koje najviše doprinose duhovnoj dobrobiti Božjeg naroda i napretku dela propovedanja u celom svetu.“

 Stiven Let, član Vodećeg tela, izneo je još neke informacije na našoj televiziji: „Vodećem telu je toliko stalo da podupre delo propovedanja da smo ponovo razmislili o tome kako da smanjimo troškove u svim podružnicama da bismo više sredstava usmerili na to delo. Na primer, mnoge usluge koje su dugo postojale u Betelu smanjene su ili ukinute. Zahvaljujući tome, u svakom Betelu biće potrebno manje radnika.“

Tako je od septembra 2015. u celom svetu oko 5 500 osoba izašlo iz Betela i u većoj meri se posvetilo službi propovedanja. Iako su ove promene zahtevale mnogo prilagođavanja, Jehovin blagoslov nije izostao i napredak u delu propovedanja je zaista očigledan.

Jedan bračni par sa Šri Lanke je u tome što su izašli iz Betela video priliku da pokažu poverenje u Jehovu i njegovu organizaciju. Oni su napisali: „Nismo bili sigurni šta nas dalje čeka. Ali bili smo uvereni da nas Jehova neće napustiti. Zato smo mu se molili: ’Jehova, pomozi nam da oboje budemo opšti pioniri, kakve god da nam budu okolnosti.‘ Prvih mesec dana smo imali vrlo malo u materijalnom pogledu. Međutim, osetili smo Jehovinu ljubav i brigu. Sada imamo redovna primanja i uspevamo da pokrijemo sve troškove. Moramo biti dobro organizovani kako bismo obavili sve kućne poslove, radili na poslu i bili pioniri. Ali to nam ne pada teško jer smo u Betelu navikli na gust raspored. Nema većeg zadovoljstva od toga da se ljudima pomaže da upoznaju istinu, a mi smo srećni što to radimo kao pioniri.“

 Neki od onih koji su napustili Betel u Kolumbiji počeli su da uče strani jezik i preselili se na udaljena područja kako bi propovedali na tom jeziku. Ta braća i sestre su pravi blagoslov za skupštine u kojima sada služe. Jedan pokrajinski nadglednik je o bračnom paru koji se doselio u jednu skupštinu u njegovoj pokrajini napisao: „Braća i sestre u toj skupštini zaista cene njihovu pomoć. Sada svi više idu u službu, a neka braća dobijaju obuku kako bi mogla da preuzmu više odgovornosti u skupštini.“ Mnogi koji su izašli iz Betela stavili su se na raspolaganje kako bi jedan ili više dana sedmično služili u Betelu kao spoljni saradnici.

Jedan brat iz Japana koji je 31 godinu služio u Betelu trebalo je da se preseli u skupštinu gde su bila samo dvojica starešina. S obzirom da je ta skupština planirala da renovira svoju Dvoranu Kraljevstva, brat je odlučio da ne počne da radi na svetovnom poslu još dve sedmice. Međutim, pre samog početka radova na dvorani, zemljotres jačine 7 stepeni Rihterove skale pogodio je oblast Kumamoto, gde se nalazila njegova skupština. Pošto svakako nije planirao da radi te dve sedmice, mogao je da učestvuje u organizovanju pružanja pomoći i da posećuje braću u pogođenoj oblasti. On kaže: „Kada se osvrnem, mogu reći da me je Jehova poslao tamo gde je pomoć bila najpotrebnija.“

Fil i Šugar, koji su služili u podružnici u Australiji, kažu: „Kada smo izašli iz Betela, bili smo odlučni da vodimo jednostavan život. Molili smo se Jehovi da nam pomogne da  donosimo mudre odluke i da nas blagoslovi. Naš cilj je bio da služimo u skupštini na stranom govornom području. Jehova je blagoslovio naše odluke i poravnao naše staze kako bismo mogli da mu služimo celom dušom!“ Oni su sada na filipinskom ostrvu Samal, gde služe u grupi na engleskom jeziku, u kojoj trenutno ima 34 objavitelja i 9 opštih pionira. Pronašli su oko 120 osoba koje su zainteresovane za biblijsku istinu. „Ima toliko toga da se uradi. Srećni smo što smo se u potpunosti oslonili na Jehovu. To nam je ojačalo veru i produbilo ljubav prema njemu!“

Jedna neudata sestra iz Rusije koja je nakon Betela počela da služi kao specijalni pionir kaže: „Pionirska služba mi pruža priliku da još više učestvujem u najvažnijem delu koje se više neće ponoviti, a to je propovedanje o Božjem Kraljevstvu. Drago mi je što Jehova može da me koristi.“ Ona trenutno vodi šest biblijskih kurseva sa osobama iz Zambije, Iraka, Nigerije, Sirije i sa Šri Lanke.

Mnogi koji su služili u Betelu u Zambiji počeli su s pionirskom službom, u kojoj pronalaze pravo zadovoljstvo. „Ubrzo nakon što smo izašli iz Betela, pomogli smo dvema osobama da nauče da čitaju i pišu“, kaže Endru, koji zajedno sa suprugom služi kao pionir. „Jedan desetogodišnji dečak s kojim proučavamo uskoro će imati svoj prvi zadatak. Jedan bračni par kom smo svedočili prisustvovao je Spomen-svečanosti i od tad ne propušta nijedan sastanak. Zaista lepo napreduju. Uvereni smo da ništa od ovog  ne bi bilo moguće da nismo slušali Jehovine smernice, prepoznali njegovo vođstvo i bili uvereni da će nas blagosloviti.“

Edson i Artnes, koji takođe žive u Zambiji, bili su samo nekoliko meseci u braku kad je trebalo da napuste Betel. Artnes kaže: „Život u Betelu nam je pomogao da naučimo da mudro raspolažemo novcem i da budemo zadovoljni, kao i da se ne zadužujemo ako ne moramo. Nikad nismo zažalili što smo služili u Betelu. Naučili smo da se prilagođavamo životnim okolnostima i da u skladu s tim postavljamo duhovne ciljeve, sigurni da će nam Jehova pomoći. Sve to je ojačalo našu veru u Jehovu i pomoglo nam da budemo odlučni da mu ostanemo verni.“