Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Koja je vrsta razonode prikladna?

Koja je vrsta razonode prikladna?

32

Koja je vrsta razonode prikladna?

Označi da li su sledeće izjave tačne ili netačne.

Prema gledištu Biblije...

Bavljenje sportom je uvek pogrešno.

□ Tačno □ Netačno

Svi filmovi i TV-emisije su loši.

□ Tačno □ Netačno

Svako igranje uz muziku je pogrešno.

□ Tačno □ Netačno

CELE nedelje si se naprezao. Škola je gotova. Svi kućni poslovi završeni. Ali ti još imaš energije koju treba negde da utrošiš. Nema šta, to je pravi blagoslov mladalačkog doba (Poslovice 20:29). Sada sve što želiš jeste da se malo zabaviš.

Tvoji vršnjaci možda misle kako je Biblija preozbiljna i zabranjuje ti da se zabavljaš. Ali, da li je to tačno? Osmotrimo izjave koje se nalaze na prethodnoj strani da bismo videli šta Biblija zapravo kaže o dobrom provodu.

Bavljenje sportom je uvek pogrešno.

Netačno. Biblija navodi da je ’telesno vežbanje korisno‘ (1. Timoteju 4:8). Izvorna grčka reč koju je Pavle ovde upotrebio, a prevedena je sa ’vežbanje‘ znači ’gimnastičko vežbanje‘. Danas postoje mnogi sportovi kao što su recimo klizanje, biciklizam, trčanje, tenis, košarka, fudbal i odbojka koji mogu biti i korisni i zabavni.

Da li to znači da nema nikakvih opasnosti? Hajde da još jednom pogledamo citirani stih. Apostol Pavle je napisao mladom Timoteju: „Telesno vežbanje malo čemu koristi, a odanost Bogu korisna je u svakom pogledu, jer obećava život — sadašnji i budući.“ Pavlove reči nas podsećaju da najbitnije u našem životu treba da bude da uvek činimo ono što je Bogu ugodno. Da bi zasigurao da „odanost Bogu“ dolazi ispred svega drugog, čak i kada je u pitanju izbor nekog sporta, postavi sebi sledeća tri pitanja:

1. Koliki je rizik povezan s određenom vrstom sporta? Nemoj se samo oslanjati na „rekla-kazala“ niti na ono što drugi mladi pričaju s oduševljenjem. Prikupi činjenice. Na primer, saznaj sledeće: Kolika je stopa povređenih u dotičnom sportu? Koje su bezbednosne mere preduzete? Kakva vrsta treninga i opreme je potrebna za bezbedno bavljenje ovim sportom? Iako je rizik uključen u gotovo sve aktivnosti, da li je prvenstveni cilj ovog sporta poigravanje životom i rizikovanje da se zadobiju povrede?

Život je dar od Boga i Božji Zakon dat Izraelcima predviđao je ozbiljne kazne za one koji slučajno oduzmu nečiji život (Izlazak 21:29; Brojevi 35:22-25). Zato je Božji narod morao preduzeti sigurnosne mere kako bi smanjio rizike od povrede (Ponovljeni zakoni 22:8). Slično tome, i hrišćani danas imaju obavezu da poštuju život.

2. Da li ću u tom sportu imati prikladno društvo? Ukoliko si dobar u nekoj atletskoj disciplini, tvoji drugovi i nastavnici će možda vršiti pritisak na tebe da se pridružiš sportskom timu škole. Možda ćeš snažno želeti da prihvatiš ponudu. Hrišćanin po imenu Miloš kaže: „Mislim da nije fer to što mi roditelji ne dozvoljavaju da budem deo sportskog tima.“ Ali umesto da pokušavaš da privoliš roditelje na svoju stranu, razmisli o sledećim činjenicama: Treninzi i utakmice su uglavnom van nastave. Ukoliko ti neki sport ide od ruke, onda ćeš biti pod pritiskom da mu posvetiš više vremena. S druge strane, ukoliko nisi toliko dobar, onda ćeš morati više da treniraš. Pored toga, među članovima tima se stvara velika bliskost budući da dele i radost pobede i tugu zbog gubitka.

A sada sebi postavi sledeće pitanje: ’Da li će na mene dobro uticati to što ću provoditi vreme s mladima koji nemaju duhovna merila kao ja i na taj način se možda previše zbližiti s njima?‘ (1. Korinćanima 15:33). ’Koju sam cenu spreman da platim samo da bih bio u nekom timu?‘

3. Koliko će mi vremena i novca otići na željeni sport? Biblija nam daje savet da ’prosudimo šta je najvažnije‘ (Filipljanima 1:10). Da bi taj savet primenio, postavi sebi sledeća pitanja: ’Da li će mi taj sport oduzimati vreme predviđeno za domaće zadatke i aktivnosti vezane za službu Bogu? Koliko ću novca morati da odvojim za bavljenje tim sportom? Da li to sebi mogu da priuštim?‘ Odgovori na ova pitanja mogu ti pomoći da zadržiš ispravne prioritete.

Svi filmovi i TV-emisije su loši.

Netačno. Biblija zapoveda hrišćanima da se ’drže onoga što je dobro‘ i da se ’klone svakog zla‘ (1. Solunjanima 5:21, 22). Nisu svi filmovi i emisije u suprotnosti s tim biblijskim merilom. *

Naravno, odlazak u bioskop može biti odličan provod s prijateljima. Jedna devojka iz Južnoafričke Republike, po imenu Lija, kaže: „Ukoliko želim da odgledam neki film, telefoniram jednoj svojoj prijateljici i onda nas dve pozovemo druge.“ Obično ova grupa mladih ide na ranije projekcije, nakon čega roditelji dođu po njih i onda svi zajedno odu negde da nešto pojedu.

Iako su filmovi i televizija otkrića modernog doba, ipak su to samo novi izrazi jednog veoma starog običaja — pričanja priča. Isus je bio pravi majstor da pomoću priča dopre do ljudskih srca. Na primer, njegovo poređenje o milosrdnom Samarićaninu budi saosećanje i pruža snažne moralne pouke (Luka 10:29-37).

Današnji filmski producenti takođe iznose pouke koje oblikuju moralna gledišta ljudi. Oni nastoje da navedu gledaoce da se identifikuju s likovima iz filma, čak s herojima koji su kriminalci ili sadisti željni moći. Ukoliko ne paziš, možeš sebe uhvatiti kako navijaš za kriminalca i u mislima opravdavaš njegova nemoralna i okrutna dela! Kako možeš izbeći tu zamku?

Kada izabiraš koji ćeš film ili TV-emisiju gledati, zapitaj se: ’Da li će me gledanje toga podstaći da budem samilostan?‘ (Efešanima 4:32). ’Ili će me navesti da se radujem tuđoj nesreći?‘ (Poslovice 17:5). ’Da li će mi otežati da ’mrzim ono što je zlo‘?‘ (Psalam 97:10). ’Da li ću se staviti na stranu zlih?‘ (Psalam 26:4, 5).

Filmska kritika i najave filma mogu ti donekle pružiti uvid u sadržaj filma. Ali nemoj biti naivan i ’verovati svakoj reči‘ (Poslovice 14:15). Zašto? Filmska kritika može samo odražavati mišljenje neke osobe. U najavi se može namerno zatajiti da u filmu ima nepristojnih scena. Tinejdžerka po imenu Koni kaže: „Otkrila sam da na osnovu toga ko su glavni glumci često možeš utvrditi o čemu se u filmu najverovatnije radi.“

Mladi koji uvažavaju biblijske vrednosti kao i ti mogu znati da li je neki film prihvatljiv. Ali zapamti da ljudi uglavnom pričaju o onom što im se u filmu dopalo. Zašto ih ne bi upitao šta je bilo loše u filmu? Budi specifičan. Na primer, pitaj da li ima scena nasilja, nemorala ili demonskog uticaja. Roditelji su takođe dobar izvor saveta. Vanesa kaže: „Volim da čujem mišljenje svojih roditelja. Ukoliko oni misle da je neki film O.K., onda odem i pogledam ga.“

Nemoj izbor filmova i TV-emisija smatrati nečim nevažnim. Zašto? Zato što tvoj izbor otkriva šta ti je u srcu i šta stvarno ceniš (Luka 6:45). On mnogo govori o društvu koje ti prija, načinu izražavanja u kom se pronalaziš i o tome kakve su tvoje moralne vrednosti. Zato budi probirljiv!

Biblija osuđuje svako igranje uz muziku.

Netačno. Kada su Izraelci prešli Crveno more i pobegli od egipatske vojske, Marija je predvodila žene u slavljeničkom igranju (Izlazak 15:20). Nadalje, u Isusovoj priči o rasipnom sinu, radost usled njegovog povratka bila je propraćena ’muzikom i igrom‘ (Luka 15:25).

Slično je i danas. U mnogim kulturama je igranje nešto u čemu uživaju i mladi i stari, kada se porodica i prijatelji okupe. Međutim, na mestu je reč opreza. Iako Biblija ne osuđuje pristojne društvene skupove, ipak upozorava na ’razuzdane gozbe‘ (Galatima 5:19-21). Prorok Isaija je napisao: „Teško onima koji još od ranog jutra traže opojno piće, koji ostaju do kasno uveče raspaljeni od vina! Na njihovim gozbama su harfe i drugi žičani instrumenti, daire, frule i vino, a za Jehovino delo ne mare“ (Isaija 5:11, 12).

Na tim skupovima su se koristila ’opojna pića‘ i svirala se divlja muzika. Ti skupovi su započinjali rano i trajali do kasno uveče. Zapazi takođe i da su se oni koji su prisustvovali tim terevenkama ponašali kao da Bog ne postoji! Nije ni čudo što je Bog osudio takva okupljanja.

Ukoliko si pozvan na neki skup gde će se igrati, postavi sebi sledeća pitanja: ’Ko ide? Kakvu reputaciju ima? Ko organizuje tu žurku? Ko će je nadgledati? Da li mi roditelji dopuštaju da idem? Kakvo će biti igranje to jest ples?‘ Mnogi stilovi plesa su takvi da rasplamsavaju seksualne želje. Da li će ti takvo igranje ili pak samo gledanje nečeg takvog olakšati da ’bežiš od bluda‘? (1. Korinćanima 6:18).

Šta ako si pozvan da ideš u noćni klub? Pogledaj šta kaže mladić po imenu Stefan, koji je pre nego što je postao pravi hrišćanin često odlazio na takva mesta. On se priseća: „Muzika je obično razuzdana, igranje veoma provokativno, a većina onih koji izlaze na takva mesta imaju samo jedan cilj.“ Taj cilj je, kako kaže Stefan, da nađu nekog partnera za seks. Nakon što je proučavao Bibliju s Jehovinim svedocima, Stefan se promenio. Šta sada misli? „Takvi klubovi nisu mesta za hrišćane.“

Zašto je oprez na mestu?

Šta misliš, kada je vojnik lakša meta — kada je na bojnom polju ili kada se relaksira s drugim vojnicima? Naravno, njegova odbrana je slabija kada nije na dužnosti i on je tada najlakša meta. Slično tome, kada si u školi ili na poslu, tvoja duhovna odbrana je jaka. Svestan si mogućih opasnosti. Međutim, kada se kasnije zabavljaš negde sa svojim društvom onda je mnogo lakše da prekršiš svoja moralna merila.

Neki vršnjaci bi te mogli ismejavati što se čvrsto držiš visokih biblijskih merila u pogledu zabave. Taj pritisak može poticati čak i od nekih mladih koje odgajaju roditelji koji su Svedoci. Ali takvim mladima je savest otupela (1. Timoteju 4:2). Oni te mogu optužiti da si neuravnotežen ili samopravičan. Međutim, nemoj popustiti takvom pritisku već ’sačuvaj čistu savest‘ (1. Petrova 3:16).

Ono što je stvarno važno nije mišljenje tvojih drugova o tebi, već Jehovino! I zato, ako te prijatelji kinje zbog toga što paziš na svoju savest, vreme je da pronađeš nove prijatelje (Poslovice 13:20). Zapamti da si ti odgovoran da čuvaš svoja moralna merila, čak i kada je u pitanju zabava i provod (Poslovice 4:23).

VIŠE O OVOJ TEMI U 1. TOMU, 37. POGLAVLJU

U SLEDEĆEM POGLAVLJU

Pornografija je raširena i dostupna kao nikada ranije. Kako možeš izbeći da upadneš u njenu zamku?

[Fusnota]

^ Više informacija o ovome možeš naći u 1. tomu, 36. poglavlju.

KLJUČNI STIH

„Raduj se, mladiću, u mladosti svojoj... i idi putevima srca svog i za onim što oči tvoje vide. Ali znaj da će te za sve to istiniti Bog izvesti na sud“ (Propovednik 11:9)

SAVET PLUS

Zamoli svoje roditelje da odrede vreme kada biste bez upaljenog televizora mogli da se družite i zabavljate u porodičnom krugu, i to redovno svakog meseca.

DA LI SI ZNAO... ?

Igranje i muzika su za Izraelce bili važno obeležje služenja Bogu (Psalam 150:4).

VREME JE ZA AKCIJU!

Ako sam pozvan da se priključim nekom sportskom timu, reći ću ․․․․․

Ukoliko se u filmu koji gledam s prijateljima pojave neprikladne scene, ja ću ․․․․․

Šta bih o ovoj temi voleo da pitam roditelje ․․․․․

ŠTA BI REKAO?

Zašto hrišćani treba da izbegavaju rizične sportove?

Kako možeš utvrditi da li je neki film prikladan?

Kako bi opisao pristojno igranje uz muziku?

[Istaknuti tekst na 269. strani]

Uživam da igram, ali sam shvatila koliko je važno slušati roditelje. Ne dopuštam da igranje zaseni druge važnije stvari u mom životu‘‘(Tina)

[Slika na 268. strani]

Kao što je vojnik laka meta kada nije na dužnosti, tako su i tvoje moralne vrednosti laka meta kada se relaksiraš