Izraelac koji se zvao Elkana imao je dve žene, Anu i Feninu, ali je više voleo Anu. Fenina je imala mnogo dece i zato je stalno vređala Anu koja nije imala nijedno dete. Elkana je svake godine vodio svoju porodicu u sveti šator u Silomu, da se poklone Jehovi. Kada su jednom bili tamo, primetio je da je njegova voljena Ana veoma tužna. Rekao joj je: „Ana, molim te nemoj da plačeš. Imaš mene, a ja te mnogo volim.“

Ana je posle otišla da se pomoli Jehovi. Sa suzama u očima preklinjala ga je da joj pomogne. Obećala mu je: „Jehova, ako mi daš sina, ja ću ga dati tebi i on će ti služiti čitavog svog života.“

Prvosveštenik Ilije je video kako Ani podrhtavaju usne, pa je pomislio da se napila. Ali Ana mu je rekla: „Nisam pijana, gospodaru, nego imam veliki problem i molim se Jehovi da mi pomogne.“ Ilije je shvatio da je pogrešio i rekao joj je: „Neka ti Jehova usliši molitvu.“ Ana se posle toga osećala mnogo bolje i otišla je svojim putem. Za manje od godinu dana rodila je sina i dala mu ime Samuilo. Možeš li da zamisliš koliko je Ana bila srećna?

 Ana nije zaboravila šta je obećala Jehovi. Čim je prestala da doji Samuila, odvela ga je da služi Jehovi u svetom šatoru. Ona je rekla Iliju: „Ovo je dečak za kog sam se molila. Sve dane svog života neka bude posvećen Jehovi.“ Elkana i Ana su svake godine obilazili Samuila i donosili mu novu tuniku. Jehova je Ani dao još tri sina i dve ćerke.