Jovan 11:1-57
11 Jedan čovek koji se zvao Lazar bio je bolestan. On je živeo u Vitaniji, selu u kom su živele Marija i njena sestra Marta.+
2 Bila je to ona Marija koja je kasnije izlila mirisno ulje na Gospoda i obrisala mu noge svojom kosom.+ Lazar, koji je bio bolestan, bio je njen brat.
3 Zato su njegove sestre javile Isusu: „Gospode, tvoj voljeni prijatelj je bolestan.“
4 Kad je Isus to čuo, rekao je: „Ova bolest se neće završiti smrću, nego će biti na Božju slavu+ i proslaviće Božjeg Sina.“
5 Isus je voleo Martu, njenu sestru i Lazara.
6 Ali kad je čuo da je Lazar bolestan, ostao je još dva dana u mestu u kom je bio.
7 Zatim je rekao učenicima: „Pođimo opet u Judeju.“
8 A učenici su ga upitali: „Učitelju,+ Judejci su nedavno hteli da te kamenuju,+ a ti ponovo hoćeš da ideš tamo?“
9 Isus je odgovorio: „Zar dnevna svetlost ne traje 12 sati?+ Ako neko hoda po danu, ne spotiče se, jer vidi svetlost ovog sveta.
10 Ali ako neko hoda noću, spotiče se, jer u njemu nema svetlosti.“
11 Nakon što je to rekao, dodao je: „Naš prijatelj Lazar je zaspao,+ a ja idem da ga probudim.“
12 Na to su mu učenici rekli: „Gospode, ako spava, to znači da će mu biti bolje.“
13 Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni su mislili da im je rekao da Lazar spava i odmara se.
14 Tada im je Isus otvoreno rekao: „Lazar je umro.+
15 Zbog vas mi je drago što nisam bio tamo, da bi vaša vera ojačala. Pođimo sad k njemu.“
16 Tada je Toma, zvani Blizanac, rekao ostalim učenicima: „Pođimo i mi, da umremo s njim.“+
17 Kad je Isus stigao, rekli su mu da je Lazar već četiri dana u grobu.
18 Vitanija je bila udaljena od Jerusalima samo oko 15 stadija*.
19 Zato je mnogo Judejaca već došlo kod Marte i Marije da ih teše zbog smrti njihovog brata.
20 Kad je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, a Marija+ je ostala u kući.
21 Marta je rekla Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro.
22 Ali ja sam čak i sad sigurna da će ti Bog dati sve što zatražiš od njega.“
23 Isus joj je odgovorio: „Tvoj brat će uskrsnuti.“
24 Marta mu je rekla: „Znam da će uskrsnuti prilikom uskrsenja+ u poslednji dan.“
25 Tada joj je Isus rekao: „Ja sam uskrsenje i život.+ Ko veruje u mene, ako i umre, oživeće.
26 I svako ko živi i veruje u mene, nikada neće umreti.+ Veruješ li u to?“
27 Ona mu je odgovorila: „Da, Gospode! Ja verujem da si ti Hrist, Božji Sin, za koga je prorečeno da će doći na svet.“
28 Posle toga je otišla i pozvala svoju sestru Mariju, pa joj je krišom rekla: „Učitelj+ je ovde i zove te.“
29 Kad je Marija to čula, brzo je ustala i pošla kod njega.
30 Isus još nije ušao u selo, nego je i dalje bio tamo gde ga je Marta srela.
31 Kad su Judejci koji su tešili Mariju videli da je brzo ustala i izašla iz kuće, pošli su za njom, misleći da je otišla do groba+ da tamo plače.
32 Marija je otišla do mesta gde je bio Isus. Kad ga je ugledala, pala je pred njegove noge i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro.“
33 Kad je Isus video kako ona plače i kako plaču Judejci koji su došli s njom, to ga je duboko potreslo* i obuzela ga je tuga.
34 Upitao je: „Gde ste ga položili?“ Odgovorili su mu: „Gospode, dođi da vidiš.“
35 I Isus je zaplakao.+
36 Tada su Judejci rekli: „Pogledajte koliko ga je voleo!“
37 A neki od njih su se pitali: „Zar on, koji je učinio da slepi čovek progleda,+ nije mogao da spreči Lazarevu smrt?“
38 Tada se Isus opet duboko potresao i otišao je do groba. To je u stvari bila pećina, čiji je ulaz bio zatvoren kamenom.
39 Isus je zapovedio: „Sklonite kamen!“ A Marta, sestra umrloga, rekla mu je: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je prošlo četiri dana otkako je umro.“
40 Isus joj je odgovorio: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti Božju slavu ako budeš verovala?“+
41 Tada su sklonili kamen. A Isus je pogledao prema nebu+ i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio.
42 Ja sam znao da me uvek uslišavaš, ali rekao sam to zbog naroda koji ovde stoji, da bi verovali da si me ti poslao.“+
43 Nakon što je to rekao, povikao je na sav glas: „Lazare, izađi!“+
44 I umrli je izašao. Noge i ruke su mu bile obavijene zavojima, a lice mu je bilo obavijeno platnom. Tada im je Isus rekao: „Skinite to s njega da može da hoda.“
45 Mnogi Judejci koji su došli kod Marije i videli šta je učinio poverovali su u njega.+
46 Ali neki od njih su otišli kod fariseja i ispričali im šta je Isus učinio.
47 Zato su sveštenički poglavari i fariseji sazvali Sinedrion i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoga čuda.+
48 Ako ga pustimo da nastavi tako, svi će poverovati u njega. Onda će doći Rimljani i uzeće nam i naš hram* i naš narod.“
49 Ali jedan od njih, Kajafa,+ koji je te godine bio prvosveštenik, rekao im je: „Ništa vi ne znate
50 i ne shvatate da je bolje za vas da jedan čovek umre za narod, nego da ceo narod propadne.“
51 Ali to nije rekao sam od sebe. Pošto je te godine bio prvosveštenik, prorekao je da će Isus umreti za narod,
52 i ne samo za narod* nego i zato da ujedini svu Božju decu koja su rasuta posvuda.
53 Tako su se tog dana dogovorili da ga ubiju.
54 Zato se Isus više nije kretao javno među Judejcima, nego je odatle otišao u područje blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem,+ i tamo je ostao sa učenicima.
55 Približavala se judejska Pasha+ i mnogi ljudi su iz svojih mesta otišli u Jerusalim da se obredno očiste pre Pashe.
56 Tražili su Isusa i dok su bili u hramu govorili su jedni drugima: „Šta mislite? Da li će uopšte doći na praznik?“
57 A sveštenički poglavari i fariseji naredili su da svako ko sazna gde je Isus mora to da im javi, da bi ga uhvatili.
Fusnote
^ Oko tri kilometra. Stadij je iznosio 185 metara. Videti Dodatak B14.
^ Doslovno: „uzdahnuo je u duhu“.
^ Doslovno: „naše mesto“.
^ To jest za judejski narod.
