Jovan 6:1-71

  • Isus hrani 5 000 ljudi (1-15)

  • Isus hoda po vodi (16-21)

  • Isus – „hleb života“ (22-59)

  • Mnogi prestaju da slede Isusa (60-71)

6  Posle toga Isus je otišao na drugu obalu Galilejskog, to jest Tiberijadskog mora.+ 2  A za njim je išlo veliko mnoštvo ljudi,+ jer su videli čuda koja je činio lečeći bolesne.+ 3  Isus se popeo na jednu goru i seo je tamo sa svojim učenicima. 4  Približavala se Pasha,+ judejski praznik. 5  Isus je podigao pogled i video mnoštvo ljudi koje je dolazilo, pa je upitao Filipa: „Gde da kupimo hleb za ovaj narod?“+ 6  To je rekao da bi video šta Filip misli*, a u stvari je već znao šta će učiniti. 7  Filip mu je odgovorio: „Kad bismo kupili hleba za 200 denara*, ne bi bilo dovoljno da svako od njih dobije po malo.“ 8  Tada je jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, rekao Isusu: 9  „Ovde je dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve male ribe. Ali šta je to za ovoliki narod?“+ 10  Isus je tada rekao: „Neka narod sedne na zemlju.“ Na tom mestu je bilo mnogo trave, pa su svi posedali. Među njima je bilo oko 5 000 muškaraca.+ 11  Zatim je Isus uzeo hlebove i zahvalio Bogu, pa ih je razdelio onima koji su tamo sedeli. Tako je razdelio i ribe, pa su imali da jedu koliko su želeli. 12  Kad su se nasitili, rekao je svojim učenicima: „Sakupite ono što je preostalo, da ništa ne propadne.“ 13  Učenici su sakupili ono što je preostalo od pet ječmenih hlebova nakon što je narod jeo i napunili su 12 korpi. 14  Kad su ljudi videli čudo koje je Isus učinio, govorili su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe u svet.“+ 15  A Isus je znao da nameravaju da dođu i da ga na silu postave za kralja, pa je ponovo otišao+ u goru, sasvim sam.+ 16  Kad se spustilo veče, njegovi učenici su sišli na obalu mora.+ 17  Ušli su u čamac i krenuli preko mora u Kapernaum. Već je pao mrak, a Isus još nije došao do njih.+ 18  Duvao je jak vetar i more se uzburkalo.+ 19  Nakon što su veslali oko 25 do 30 stadija*, učenici su videli Isusa kako hoda po moru i približava se čamcu, pa su se uplašili. 20  Ali on im je rekao: „To sam ja, ne plašite se!“+ 21  A oni su se obradovali pa su ga primili u čamac i ubrzo su stigli na obalu prema kojoj su plovili.+ 22  Sutradan je narod koji je još uvek bio na drugoj obali mora video da tamo nema nijednog čamca. Jedan mali čamac je ranije bio tamo, ali Isus nije ušao u taj čamac sa svojim učenicima, nego su učenici otplovili bez njega. 23  A iz Tiberijade su došli drugi čamci i stali blizu mesta gde je narod jeo hleb nakon što je Gospod zahvalio Bogu. 24  Kad su ljudi videli da tamo nema ni Isusa ni njegovih učenika, ušli su u te čamce i otišli u Kapernaum da traže Isusa. 25  Našli su ga na drugoj obali, pa su ga upitali: „Učitelju,+ kad si došao ovamo?“ 26  Isus im je odgovorio: „Istinu vam kažem, vi me ne tražite zato što ste videli čuda, nego zato što ste jeli onaj hleb i nasitili se.+ 27  Nemojte raditi za hranu koja propada, nego za hranu koja ne propada i donosi večni život.+ Takvu hranu će vam dati Sin čovečji, jer je njega za to ovlastio Otac, Bog*.“+ 28  Tada su ga upitali: „Šta treba da radimo? Kako možemo da činimo dela koja su Bogu po volji?“ 29  Isus im je odgovorio: „Ovo je delo koje je Bogu po volji – da verujete u onoga koga je on poslao.“+ 30  A oni su ga upitali: „Kakav znak ćeš nam pokazati,+ da bismo poverovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš uraditi? 31  Naši preci su jeli manu u pustinji,+ kao što je napisano: ’Davao im je hleb s neba.‘ “+ 32  Isus im je na to rekao: „Istinu vam kažem, Mojsije vam nije dao pravi hleb s neba, nego vam danas moj Otac daje pravi hleb s neba. 33  Jer Božji hleb je onaj koji silazi s neba i daje život svetu.“ 34  Na to su mu rekli: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb.“ 35  Isus im je rekao: „Ja sam hleb života. Ko god dođe k meni, neće ogladneti i ko god veruje u mene, neće nikad ožedneti.+ 36  Ali kao što sam vam rekao: videli ste me, a ipak ne verujete.+ 37  Svi koje mi Otac daje doći će k meni i nikad neću odbaciti onoga ko dođe k meni,+ 38  jer nisam sišao s neba+ da činim ono što je po mojoj volji, nego po volji onoga koji me je poslao.+ 39  A njegova volja je da ne izgubim nijednog od onih koje mi je dao, nego da ih uskrsnem+ u poslednji dan. 40  Jer volja mog Oca je da svako ko prihvata Sina i veruje u njega dobije večni život,+ a ja ću ga uskrsnuti+ u poslednji dan.“ 41  Tada su Judejci počeli da gunđaju zato što je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba.“+ 42  I govorili su: „Zar to nije Isus, Josifov sin, čijeg oca i majku poznajemo?+ Kako sad kaže: ’Sišao sam s neba‘?“ 43  A Isus im je odgovorio: „Prestanite da gunđate. 44  Niko ne može da dođe k meni ako ga ne privuče Otac,+ koji me je poslao, a ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.+ 45  U Prorocima je napisano: ’Jehova* će poučavati sve njih.‘+ Svako ko sluša Oca i uči od njega, dolazi k meni. 46  Ali niko nije video Oca,+ osim onoga koji je došao od njega*. On je video Oca.+ 47  Istinu vam kažem, svako ko veruje dobiće večni život.+ 48  „Ja sam hleb života.+ 49  Vaši preci su jeli manu u pustinji, a ipak su umrli.+ 50  Ali niko ko jede hleb koji silazi s neba neće umreti. 51  Ja sam živi hleb, koji je sišao s neba. Ako neko jede od tog hleba, živeće večno. Taj hleb je moje telo, koje ću dati da bi svet živeo.“+ 52  Tada su Judejci počeli da se raspravljaju. Pitali su se: „Kako nam ovaj čovek može dati da jedemo njegovo telo?“ 53  Zato im je Isus rekao: „Istinu vam kažem, ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi.+ 54  Ko se hrani mojim telom i pije moju krv, dobiće večni život, a ja ću ga uskrsnuti+ u poslednji dan, 55  jer moje telo je prava hrana i moja krv je pravo piće. 56  Ko se hrani mojim telom i pije moju krv, ostaje u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s njim.+ 57  Kao što sam ja živ zahvaljujući Ocu, koji je živ i koji me je poslao, tako će i onaj ko se hrani mojim telom biti živ zahvaljujući meni.+ 58  Ovo je hleb koji je sišao s neba. On nije kao hleb koji su vaši preci jeli, a ipak su umrli. Ko se hrani ovim hlebom, živeće večno.“+ 59  To je rekao dok je poučavao u sinagogi* u Kapernaumu. 60  Kad su to čuli, mnogi od njegovih učenika su rekli: „Ovo je nečuveno! Ko može da sluša takve reči?“ 61  A Isus je znao da njegovi učenici negoduju zbog toga, pa im je rekao: „Zar se zbog ovoga kolebate u veri?* 62  Šta će biti kad ugledate Sina čovečjeg kako ide gore, tamo gde je ranije bio?+ 63  Božji duh daje život,+ telo ga ne može dati. Reči koje sam vam govorio potiču od duha i daju život.+ 64  Ali neki među vama nemaju veru.“ Isus je to rekao jer je od početka znao ko su oni koji nemaju veru i ko je onaj koji će ga izdati.+ 65  Zatim je dodao: „Zato sam vam rekao: ’Niko ne može doći k meni ako mu nije dato od Oca.‘ “+ 66  Zbog toga su se mnogi od njegovih učenika vratili onome što su ostavili+ i više ga nisu sledili. 67  Tada je Isus upitao dvanaestoricu: „Da nećete i vi da odete?“ 68  Simon Petar mu je odgovorio: „Gospode, kome bismo otišli?+ Ti imaš reči večnog života.+ 69  Mi smo poverovali i spoznali da si ti Božji Sveti.“+ 70  Isus im je na to rekao: „Zar nisam ja izabrao vas dvanaestoricu?+ Ipak, jedan od vas je klevetnik*.“+ 71  Govorio je o Judi, sinu Simona Iskariotskog. On je bio jedan od dvanaestorice, ali je nameravao da ga izda.+

Fusnote

Ili: „da bi iskušao Filipa“.
Oko pet do šest kilometara. Stadij je iznosio 185 metara. Videti Dodatak B14.
Ili: „jer je Otac, Bog, stavio na njega svoj pečat kao priznanje“.
Doslovno: „od Boga“.
Ili možda: „poučavao okupljeni narod“.
Doslovno: „Da li vas ovo navodi na spoticanje?“
Ili: „đavo“.