Postanak 21:1-34

  • Isakovo rođenje (1-7)

  • Ismailo se ruga Isaku (8, 9)

  • Agara i Ismailo više nisu deo Avrahamovog domaćinstva (10-21)

  • Avrahamov savez sa Avimelehom (22-34)

21  Jehova je obratio pažnju na Saru, kao što je i rekao, i Jehova je učinio za Saru ono što je obećao.+ 2  Sara je zatrudnela+ i rodila sina Avrahamu u njegovoj starosti, baš u vreme koje mu je Bog obećao.+ 3  Avraham je svom sinu, koga mu je rodila Sara, dao ime Isak.+ 4  Kad je njegov sin Isak imao osam dana, Avraham ga je obrezao, kao što mu je Bog zapovedio.+ 5  Avraham je imao 100 godina kad mu se rodio Isak. 6  Tada je Sara rekla: „Bog mi je dao da se smejem i svako ko čuje za ovo smejaće se sa mnom*.“ 7  Još je rekla: „Ko bi pomislio da će Sara dojiti decu Avrahamu? A ipak sam mu rodila sina u njegovoj starosti.“ 8  Dete je poraslo i majka je prestala da ga doji. Avraham je priredio veliku gozbu onog dana kad je Sara prestala da doji Isaka. 9  A Sara je videla da se sin Egipćanke Agare,+ koga je ona rodila Avrahamu, ruga Isaku.+ 10  Zato je rekla Avrahamu: „Oteraj ovu robinju i njenog sina, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom Isakom!“+ 11  Ali Avrahamu se nije nimalo dopalo to što je rekla o njegovom sinu.+ 12  Tada je Bog rekao Avrahamu: „Nemoj da ti bude krivo zbog onoga što ti Sara govori o tvom sinu i o tvojoj robinji. Poslušaj je*, jer će potomstvo koje ti je obećano doći preko Isaka.+ 13  A i od sina robinje+ načiniću narod,+ jer je i on tvoj potomak.“ 14  Avraham je ustao rano ujutru, uzeo hleb i meh vode i dao Agari. To joj je stavio na rame, pa je ispratio nju i sina.+ Ona je otišla i lutala po pustinji Virsaveji.+ 15  Kad je na kraju nestalo vode u mehu, ostavila je sina pod jednim grmom. 16  Zatim se udaljila koliko se može strelom dobaciti i sela, govoreći: „Ne mogu da gledam kako mi sin umire.“ Dok je tako podalje sedela, zaplakala je iz sveg glasa. 17  Tada je Bog čuo plač Agarinog sina,+ pa se Božji anđeo s neba obratio Agari i rekao joj:+ „Zašto plačeš, Agaro? Ne boj se, jer je Bog čuo plač tvog sina. 18  Ustani, pomozi sinu da se podigne i čvrsto ga drži, jer ću od njega načiniti velik narod.“+ 19  Tada joj je Bog otvorio oči i ona je ugledala bunar u kojem je bilo vode, pa je otišla, napunila meh i dala sinu da pije. 20  Bog je štitio Agarinog sina+ dok je rastao. Mladić je živeo u pustinji i s vremenom je postao strelac. 21  Nastanio se u pustinji Faran,+ a majka mu je dovela ženu iz Egipta. 22  U to vreme je Avimeleh došao kod Avrahama s Fikolom, zapovednikom svoje vojske, i rekao mu: „Vidimo da je Bog s tobom u svemu što radiš.+ 23  Zato mi se sada ovde zakuni Bogom da nećeš prevariti ni mene, ni moje sinove, ni moje potomke, nego da ćeš meni i zemlji u kojoj si stranac pokazivati vernost i ljubav*, kao što sam ja činio tebi.“+ 24  Avraham mu je odgovorio: „Zaklinjem se.“ 25  Međutim, Avraham je prigovorio Avimelehu zbog bunara koji su Avimelehove sluge preotele.+ 26  Avimeleh mu je rekao: „Ne znam ko je to uradio. Ti mi o tome nisi ništa rekao i ja za to tek danas čujem.“ 27  Tada je Avraham uzeo ovaca i goveda i dao ih Avimelehu, pa su njih dvojica sklopila savez. 28  Kad je Avraham odvojio sedam jaganjaca* iz stada, 29  Avimeleh ga je upitao: „Zašto si izdvojio ovih sedam jaganjaca?“ 30  A on mu je odgovorio: „Primi ovih sedam jaganjaca iz moje ruke kao svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.“ 31  Zato je on to mesto nazvao Virsaveja*,+ jer su tamo obojica dala zakletvu jedan drugom. 32  Tako su oni sklopili savez+ u Virsaveji. Zatim su se Avimeleh i Fikol, zapovednik njegove vojske, vratili u filistejsku zemlju.+ 33  Tada je Avraham zasadio stablo tamariska u Virsaveji i tamo se pomolio Jehovi*,+ večnom Bogu.+ 34  Avraham je dugo ostao* u filistejskoj zemlji.+

Fusnote

Ili možda: „smejaće mi se“.
Doslovno: „njen glas“.
Ili: „pokazivati vernu ljubav“.
Doslovno: „ženskih jaganjaca“.
Moguće je da „Virsaveja“ znači „bunar zakletve“ ili „bunar sedmoro [jagnjadi]“.
Doslovno: „prizvao ime Jehove“.
Ili: „živeo kao došljak“.