Rimljanima 9:1-33
9 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, jer moja savest vođena svetim duhom svedoči
2 da su mi u srcu velika tuga i neprekidan bol.
3 Jer bih želeo da ja lično budem proklet i odvojen od Hrista umesto svoje braće, koja su mi rod po telu.
4 Oni su Izraelci i njih je Bog usvojio kao sinove+ i njima pripadaju slava i savezi+ i Zakon+ i služba Bogu+ i obećanja.+
5 Od njihovih predaka+ je po telu potekao i Hrist.+ Neka je Bog, koji je iznad svega, hvaljen u svu večnost. Amin.
6 Međutim, to ne znači da se Božja reč nije ispunila. Jer nisu svi koji potiču od Izraela zaista Izraelci.+
7 Niti su svi koji su Avrahamovo potomstvo zaista njegova deca,+ nego kao što piše: „Potomstvo koje ti je obećano doći će preko Isaka.“+
8 To jest, Božja deca nisu deca koja su dobijena po telu,+ nego se kao potomstvo računaju deca koja su dobijena po obećanju.+
9 Jer obećanje je glasilo ovako: „Doći ću dogodine u ovo doba i Sara će imati sina.“+
10 Ali nije samo tada dato obećanje, nego i kad je Rebeka začela blizance s našim praocem Isakom.+
11 Dok se još nisu rodili niti učinili nešto dobro ili zlo – da bi se pokazalo da u skladu s Božjom namerom izbor ne zavisi od nečijih dela već od onoga koji poziva –
12 bilo joj je rečeno: „Stariji će biti rob mlađem.“+
13 Kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava sam zamrzeo.“+
14 Dakle, šta ćemo reći? Da li je Bog nepravedan? Nipošto!+
15 Jer Mojsiju kaže: „Smilovaću se onome kome želim da se smilujem, i biću milostiv onome kome želim da budem milostiv.“+
16 Dakle, to ne zavisi od nečije želje ili truda*, nego od Boga, koji pokazuje milosrđe.+
17 Jer se u Pismu za faraona kaže: „Poštedeo sam te da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime objavi po celoj zemlji.“+
18 Dakle, nekima pokazuje milosrđe jer tako želi, a nekima dopušta da budu tvrdoglavi jer tako želi.+
19 Na to ćeš mi reći: „Zašto onda Bog okrivljuje ljude? Ko se može suprotstaviti njegovoj volji?“
20 Čoveče, ko si ti da prigovaraš Bogu?+ Zar će delo reći onome ko ga je napravio: „Zašto si me ovakvim načinio?“+
21 Zar grnčar nema vlast da od iste gline+ napravi jednu posudu za časnu upotrebu, a drugu za nečasnu upotrebu?
22 Šta ako je Bog hteo da pokaže gnev i da obznani svoju moć, ali je strpljivo podnosio posude gneva spremne za uništenje?
23 Šta ako je to učinio da bi obznanio svoju veliku slavu na posudama milosrđa,+ koje je unapred pripremio da budu proslavljene,
24 naime na nama, koje je pozvao ne samo od Judejaca nego i od drugih naroda?+
25 Tako i u Osiji kaže: „One koji nisu moj narod+ zvaću ’svojim narodom‘ i onu koja nije voljena zvaću ’voljenom‘.+
26 I na mestu gde im je nekad rečeno: ’Vi niste moj narod‘, tamo će se nazvati ’sinovima živog Boga‘.“+
27 A Isaija je objavio o Izraelu: „Ako bi Izraelaca bilo i kao morskog peska, samo će se preostali od njih spasti.+
28 Jer Jehova* će se potpuno i bez odlaganja obračunati sa onima koji žive na zemlji.“+
29 I kao što je Isaija prorekao: „Da nam Jehova* nad vojskama nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodom, bili bismo slični Gomori.“+
30 Dakle, šta ćemo reći? Da su ljudi iz drugih naroda, iako nisu nastojali da budu pravedni, postali pravedni+ zbog svoje vere.+
31 A Izraelci, iako su nastojali da budu pravedni po zakonu, nisu uspeli da ispune zakon.
32 Zašto? Zato što su mislili da će postati pravedni zbog svojih dela, a ne zbog vere. Spotakli su se na „kamen spoticanja“,+
33 kao što je napisano: „Evo, postavljam na Sionu kamen+ spoticanja i stenu posrtanja, ali niko ko veruje u njega neće se razočarati.“+
