„Rečima se ne može opisati radost koju donosi služenje tamo gde je potrebna pomoć u propovedanju.“ Ovo je rekao Džošua, koji živi u Sjedinjenim Državama ali je neko vreme služio u Gvajani. Mnogi koji služe u ovoj južnoameričkoj državi a složili bi se sa Džošuom. Šta možemo naučiti od braće i sestara koji su se preselili u drugu zemlju? Ako želimo da služimo u zemlji gde je potrebna pomoć u propovedanju, kako nam njihovo iskustvo može pomoći da se pripremimo za to?

 Pre nego što se preselio u Gvajanu, brat po imenu Lajnel propovedao je na retko obrađivanom području u Sjedinjenim Državama. „Nas dvadesetak je propovedalo na seoskom području u Zapadnoj Virdžiniji“, kaže Lajnel. „Služba i društvo braće i sestara tokom dve sedmice koliko sam tamo proveo, promenili su mi život! Odlučio sam da služim Jehovi što više mogu.“

 Jedan bračni par, Gart i Erika, ozbiljno su razmišljali o tome da služe u nekoj drugoj zemlji i tako su izabrali Gvajanu. Zbog čega? Erika kaže: „Moj muž i ja poznajemo jedan bračni par koji se već preselio u Gvajanu. Njihovo oduševljenje i ljubav prema onome što rade pokrenuli su nas da se i mi preselimo tamo.“ Erika i Gart su proveli tri godine u toj „dragocenoj službi“, kako su je oni nazvali. Gart kaže: „Ispitali smo šta znači služiti na stranom području i videli smo da je to nešto dobro.“ On i njegova supruga su kasnije pozvani u biblijsku školu Galad i sada služe u Boliviji.

 Biblijska načela nas podstiču da vodimo jednostavan život (Jevrejima 13:5). Pored toga, podstiču nas i da proračunamo trošak kada donosimo važne odluke (Luka 14:26-33). U to svakako spada i preseljenje u drugu zemlju. Gart još kaže: „Pre nego što smo se preselili u Gvajanu, Erika i ja smo morali da pojednostavimo način života. To je značilo da prodamo firmu, kuću i sve nepotrebne stvari. Trebalo nam je nekoliko godina za sve to. U međuvremenu, jednom godišnje smo išli u Gvajanu i tako smo polako ostvarivali svoj cilj.“

 Još nešto što je važno uzeti u obzir jesu primanja. Oni koji se presele u drugu zemlju mogu se tamo zaposliti ukoliko im zakon te države to dozvoljava. Neki su uspeli da zadrže posao koji su već imali tako što su počeli da rade preko interneta. Drugi se nakratko vraćaju u svoju zemlju kako bi zaradili za život u stranoj zemlji. Jedan bračni par, Pol i Šinejd, jednom godišnje su išli kući u Irsku kako bi radili. Na taj način su ukupno 18 godina služili u Gvajani. Čak i kad im se rodila ćerka uspeli su da sedam godina žive na taj način.

 U Psalmu 37:5 stoji: „Prebaci na Jehovu životne brige svoje; osloni se na njega i on će ti pomoći.“ Kristofer i Larisa iz Sjedinjenih Država želeli su da služe u nekoj stranoj zemlji i često su se molili za to. Tokom porodičnog proučavanja, razgovarali su o tome šta sve preseljenje podrazumeva, uzimajući u obzir i prednosti i nedostatke takvog koraka. Jedna od stvari koja bi njima mogla predstavljati problem bio je jezik. Pošto je zvanični jezik u Gvajani engleski, odlučili su se za tu zemlju.

 U Poslovicama 15:22 nalazi se sledeće načelo: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika.“ U skladu s tim načelom, poslali su pismo podružnici koja nadgleda delo propovedanja u Gvajani b. U njemu su napisali nešto o sebi i svojim okolnostima, kao i da bi želeli da služe u toj zemlji. Ujedno su se raspitali o zdravstvenoj nezi u toj zemlji, klimi i običajima. Podružnica im je odgovorila i pomogla im da stupe u kontakt sa starešinstvom iz skupštine u kojoj su kasnije služili.

 Lajnel, kog smo pomenuli ranije, sada služi kao putujući nadglednik u Gvajani. Pre nego što se preselio na ovo područje, i on je primenio načelo iz Poslovica 15:22. Lajnel kaže: „Osim što sam štedeo za put, pričao sam i s drugima koji su služili u nekoj stranoj zemlji. Razgovarao sam o svojim planovima s porodicom, starešinama i pokrajinskim nadglednikom. Pročitao sam sve članke na tu temu koje sam mogao da pronađem u našim publikacijama.“

 Iskustvo je pokazalo da je mudro da oni koji žele da se presele u neku drugu zemlju najpre dođu da je posete. Džozef i Kristina kažu: „Kada smo prvi put posetili Gvajanu, ostali smo u njoj tri meseca. To nam je bilo dovoljno da vidimo kakav je život tamo. Zatim smo se vratili kući i završili sve što je bilo potrebno da bismo mogli da se preselimo u tu zemlju.“

 Oni koji se presele kako bi pomogli u propovedanju moraju biti samopožrtvovani i spremni da se prilagode drugačijim uslovima života i kulturi ukoliko žele da im služba Jehovi u stranoj zemlji bude uspešna. Na primer, mnogi koji se iz hladnijih krajeva presele u tropske krajeve otkriju da im novi dom vrvi od buba. Džošua, kog smo ranije citirali, kaže: „Nisam navikao na toliko buba svuda oko mene. I čini mi se da su u Gvajani mnogo veće nego kod nas! Ali s vremenom sam se i na to nekako navikao. Takođe sam primetio da ih ima mnogo manje kada kuću držim čistom. To znači svakodnevno pranje sudova, izbacivanje smeća i redovno čišćenje kuće.“

 Još nešto na šta se treba navići jesu novi ukusi i pripremanje hrane na drugačiji način. Džošua se priseća: „Moj cimer i ja smo zamolili braću i sestre da nas nauče kako da spremamo hranu od namirnica koje se ovde koriste. Kada bismo naučili da spremimo neko novo jelo, pozvali bismo nekog iz skupštine da zajedno jedemo. To nam je pomoglo da upoznamo braću i sestre i sklopimo nova prijateljstva.“

 U vezi s lokalnim običajima, Pol i Ketlin kažu: „Nešto što je bilo potpuno novo za nas jeste to šta se smatra učtivim ponašanjem i prikladnim odevanjem u tropskoj klimi. Morali smo da ponizno prihvatimo promene, a da ne prekršimo neko biblijsko načelo. Prilagođavanje novoj kulturi nas je zbližilo sa skupštinom i pozitivno je uticalo na našu službu.“

 Mnogi bi se složili sa onim što Džozef i Kristina kažu: „Blagoslovi nadmašuju sve poteškoće. Kada izađete iz zone komfora, tada možete razumeti šta su vam prioriteti. Shvatili smo da ono što smo ranije smatrali važnim zapravo i nije toliko važno. Svako iskustvo koje smo imali podstaklo nas je da činimo sve što možemo u službi za Jehovu. Stvarno možemo da kažemo da smo srećni i zadovoljni.“

 Erika, koju smo citirali ranije, kaže: „To što moj suprug i ja služimo tamo gde je potrebno više objavitelja pomoglo nam je da bolje razumemo šta znači osloniti se na Jehovu. Toliko puta nam je pomogao, i to onako kako nikada ne bismo ni pomislili. Takva iskustva su nam pomogla da se kao muž i žena još više zbližimo.“